Godzila je dete atomske bombe

Fanovima japanskih filmova sa čudovištima su sasvim poznate slike aktuelnih događaja – zemljotresi, cunamiji, atomski reaktori. To su slike koje je japanska filmska industrija iznova i iznova obrađivala. Motivi japanskih filmova sedamdesetih bili su: uništeni gradovi, ribarska sela, eksplozije rezervoara nafte. Priroda je poput Godzile.

U Fukušimi je rođen tvorac najpoznatijeg čudovišta: Godzile. Tsuburaya je od 1954. do 1969. je režirao te brojne filmove za čiju produkciju i specijalne efekte je zaslužna Toho produkcijska kuća. Njegov film Godzila je inspirisan događajem  od 1. marta 1954. Sjedinjene Američke Države su sprovodile nuklearnu probu na Maršalskim Ostrvima.  Eksplozija na ostrvu Bikini je bila 750 puta jača od bombi koje su pogodile Hirošimu i Nagasaki. Oblak dima je odlutao na pučinu i prekrio brod i dvadeset-tročlanu posadu. Prvi simptomi su bili mučnina, glavobolja, zamor očiju. Zatim je nekolicini lice postalo tamno. Šest članova posade je umrlo od raka, a na hiljade Japanaca obolelo ili umrlo, jer su jeli zagađenu ribu.

Da li su filmovi sa čudovištima neka vrsta popularne terapije protiv straha od nuklearne opasnosti? Tsuburayaov asistent i naslednik Teruyoshi Nakano, koga su zbog specijalnih efekata zvali g-din. Eksplozija rekao je u jednom intervjuu: „Japan je jedina zemlja na koju je bačena atomska bomba. Čudovišta su deca atomskih bombi. Za Japance su čudovišta vrlo realistična stvorenja.“

Sredinom šesdesetih strah od nuklearke se smanjuje, ali se povećava strah od prirodnih katastrofa i Godzilu zamenjuju Kaiju čudovišta.

Čudovišta su odraz socialno-političke situacije Japana. I za razliku od monstruma iz američkih filmova, čudovište iz japanskog filma nikad neće biti ubijeno na kraju. Da bi smo razumeli strpljenje i mir ovog naroda i nakon trenutne katastrofe, trebalo bi pogledati i ove filmove.

Kynodontas ili realityshow Josefa Fritzla

“In our family portrait, we look pretty happy
Let’s play pretend, let’s act like it comes naturally”

Ako niste znali da su mačke najveći neprijatelji ljudi, da su zombiji ustvari žuti cvetovi, a ženski polni organ klavijatura, onda obavezno pogledajte grčki film Kynodontas (Očnjak). Mnogo toga se promenilo od Platonove idealne države.

Shotgun is a beautiful white bird.

 Kynodontas je poput realiti šoua Josefa Fritzla, priča o porodici u kojoj otac svoje troje dece i ženu drži zatvorene u ogromnom dvorištu koje izgleda poput najlepšeg nacionalnog parka.

You know what dad does when he finds out that I licked your keyboard?

Ništa bolesnije ni originalnije nisam gledala u skorije vreme.  Obuhvata sve što i recimo Bela traka, Američka lepota, Niko ne zna (Nobody knows), Castle of Purity, ili Tweneynine Palms samo još morbidnije, klaustofobičnije, ciničnije i  vrlo zabavno.  Satira, drama sa elementima komedije ala Lars Von Trirovih Idiota.

 Bazen i kuća su jedini svet za koji znaju tri tinejdžera, dve devojke i mladić. Oni su zatvoreni bez ikakvog kontakta sa spoljnim svetom, a roditelji ih na taj pervezno bolestan  način  štite od negativnih spoljnih uticaja. Poput Fritza, samo još dalje ide otac stvarajući i izmišljajući potpuno novi svet. Neverland, sa malo drugačijim bajkama, zapravo jedinim istinama za tinejdžere: deda im je Frenk Sinatra, mačke najveći neprijatelji, vagina klavijatura, a  kuća sme napustiti tek kad ispadne očnjak. Naravno da ova informacija kao i sve koje prodru iz realnog sveta unese nemir u very happy family...

A cunt is a large lamp. Example. The cunt switched off and then the room got all dark.

iPad2

U petak na subotu je u Americi počela prodaja iPada2. Ponovo su se stvorili redovi ispred apple prodavnica. Najveći fanovi su bili već u sredu ispred prodavnice na Petoj aveniji, a mesto u redu se prodavalo i za 900 dolara. U Evropi  prodaja počinje 25. marta. Za najjeftiniji model treba izdvojiti 360 evra, a za najskuplji 829 evra. Novi je 33% tanji od svog prethodnika (0, 88 centimetara), a ekran  mu je 24 cm.

Nije umro mali bog, nije umro no se ućutao

Znate li koliko Klint Istvud ima godina? Pogledam moju bakicu i ne verujem: on stvara! U poslednjih deset godina -  deset filmova! I dok sam gledala početak njegovog najnovijeg filma Hereafter koji izgleda kao najbolji film katastrofe, blokbaster, još više sam mu se divila. Ali kako je odmicao nametalo mi se samo jedno pitanje: jel to kraj? Klint Istvud se uplašio smrti?!  Blokbaster sa početka se pretvara u dramu-  a la francusku.  I sastoji se iz tri priče, snimane na tri lokacije (ako izuzmemo Tajland i onozemaljski svet) koje se ukrštaju tek na samom kraju filma ali imaju zajedničku temu: kontakt sa smrću. Za razliku od dva lika koji ga na neki način jure, treći ga ne želi.

Met Dejmon je medijum iz San Franciska, poseduje moć uspostavljanja veze sa mrtvima. Želi da prekine usamljenost i  stalno prisustvo smrti u njegovom životu. Jer uvek kad poželi nešto sa nekom ženom – mrtvi se ispreče. On ne odlazi u Ksavijerovu školi za obdarene niti mu ubrizgavaju injekciju, niti želi da tako zarađuje novac - odlazi na časove kuvanja i tamo upoznaje svoju ljubav. Met Dejmon svojom glumom ovde najviše podseća na Vil Hantinga, ali je uloga potpuno drugačija od svega što je radio.

Francuskinji Mari (igra je predivna Cécile De France)  jedva preživljen cunami u Tajlandu i iskustvo sa smrću potpuno menja do tada savršen pariski život. Ova priča je na francuskom i gledala sam je  bez titla. Ne znam da li ga je Istvud planirao, ali nije potreban – savršeno  su jasne njene emocije. Po senzibilitetu ova priča me je  podsetila na jednu od priča iz Pasijeg života – onu sa manekenkom koja gubi nogu.

Treća priča govori o dečaku iz Londona koji je u nesreći izgubio brata blizanca i želi kontakt sa njim. Ali vrata sudbine ga sprečavaju u tome.

Nema više političkog, nema više ljutitog, nema više borbenog  Klinta. Samo ljubav i jako izražena konzervativna poruka: tri glavna lika iako su svuda tražila mir, kod stručnjaka, magova i na internetu nalaze ga na sajmu knjiga. Ali nepoznanicu, strah i neminovnost onozemaljskog sveta nažalost Hereafter ne umanjuje. Onozemaljski domaćini su i ovde senke koje sa nestrpljenjem čekaju nove mrtve.

U jednom intervjuu Klint je rekao da je trinaest puta igrao mrtvaca na filmu i da nikada nije želeo da pogleda te filmove čak i da se zbog njih kaje. Teško je pogledati smrti u oči... 

 I kritike kažu da je ovo jedan od najslabijih Klintonovih filmova. A ja se nadam da nije umro mali Bog....no se ućutao.

Pogled, grudi i pištolj

Zbog njenih oblina svi su zaboravljali da ona nije samo prsata zvezda već mala revolucionarka. Džejn Rasel je uticala na današnje superžene iz šou biznisa kao ni jedna druga zvezda seks simbol.

Avioni i ženska tela. Za prosečno muško čeljade obe stvari su često jedno te isto.

Legendarni su pokušaji milijardera, filmskih magova, pilota iz hobija i dokazanog sociopate Hauarda Hjuza koji je i otkrio Džejn Rasel da  konstruišu grudnjak, koji će njeno poprsje na pravi način učiniti efektnim na platnu. Grudnjak koji će istaći grudi, ali i neprimetan za posmatrača.

Hjuz nije bio samo veliko dete Holivuda - bio je i kontrolfrik. Dok je radio nacrte steznika za film  Odmetnik crtao je po telu Raselove kao po nekom materijalu. Priče koje su kružile oko stvaranja holivudskih heroina velikog kalibra govore o tome, da su one dobrovoljno učestvovale u tome.  Ipak nije bilo tako jednostavno.

Hjuzu je pošlo za rukom da na svoju muzu skrene pažnju pre nego što je iko i video njen prvi film. Na posterima i promotivnim fotografijama za film bila je sa pištoljem u ruci i raskopčanoj  bluzi. Oružje, pogled i grudi su agresivno gledali u posmatrača. Pokazalo se da Raselova nije pasivna, ili bar u ovoj pozi nije pasivna.  Čuvari morala su odmah bili zgroženi i tri godine je film Odmetnik bio cenzurisan, a ona u centru pažnje. Jedan od brojnih sudija, koji je radio na ovom slučaju došao je do sledećih, često citiranih reči: „Grudi se prožimaju u ovom filmu kao oluja preko predela. Ima ih svuda.“

Od tada, glumica je bila magnet za bioskopske kase, ali atraktivnih ponuda baš i nije bilo. Neki od njenih najboljih filmova su ipak komedije: Muškarci više vole plavuše, gde sa melanholijom posmatra svu su sirotu momčad koja joj je udvara i nezaboravni Paleface.

U ponedeljak je Džejn Rasel umrla u osamdeset devetoj godini u svojoj kući u Kaliforniji. I veliku tajnu ipak nije odnela sa sobom u grob. Na pitanje kako joj danas izgleda legendarni brushalter Hauarda Hjuza, odgovorila je: „Užasno!“ I na snimanju Odmetnika ga ipak nije nosila.

Toliko mi je dosadno da ne znam šta ću - Oskar 2011.

Ni reči o radikalnim promenama u Severnoj Africi. Ni reči o socijalnoj krizi u siromašnim, sirotinjskim četvrtima SADa, ni reči o brzom, dubokog padu političkog superstara Baraka Obame: Oskar 2011. će biti upamćen kao šou koji  je aktuelne svetske događaje potpuno izostavio. Kao da je ceo Holuvud zapao u jedan perfidno konstruisan san o savršenom svetu i to od strane terorista iz podsvesti iz Nolanovog Početka. Dodela Oskara nije bila dosadnija, hermetičnija i nostalgičnija u poslednjih deset godina. Možda je ovako i bolje. Dosta sa lažnom patetikom.

Kao ludo se zabavljamo- Frenk Džejms i En Hetavej

Čak se i izbor voditelja domaćina brzo pokazao kao pogrešan izbor. Ciljajući na mlađu publiku i bolje rejtinge izabrali su Džejms Franka i En Hetavej. Nije postojala hemija između ova dva inače dobra glumca, nije im pošlo za rukom da naprave ni jedan jedini geg. Tužno. Čak je i Bil Kristal u svom govoru posvećenom Bob Houpu imao više uspeha.

Kolin Firt je zaslužio Oskara kao i Natali Portman, Sorkin, Trent Reznor i  sve tehničke nagrade za Početak su u redu. Sve korektno, ali i očekivano. Velikih iznenađenja nema. Jedino Oskar za konvencionalno režiran Kraljev govor Tom Huperu ljuti. Izabrati njega pored Koenovih, Finčera, Nolana i Aronofskog...

Kristijan Bejl, Natali Portman (oskar za najbolju gl. žensku ulogu u Crnom Labudu), Melisa Meo (oskar za najbolju sporednu ž. ulogu u  Bokseru), Kolin Firt (najbollja gl. m. uloga u Kraljevom govoru)

Koenovi su najveći gubitnici ovogodišnje dodele. Nominovani u deset kategorija, a nisu osvojili ni jedan.

Trent Reznor- Oskar za muziku

Kristijan Bejl- Oskar za najbolju sporednu ulogu u filmu Fighter

Eron Sorkin- Oskar za najbolji adaptirani scenario - Društvena mreža

Vrhunac večeri? Uzbuđenje? Skoro da ga nije bilo. Jedino je Melisa Meo napravila otstupanje. Primajući Oskara za najbolju sporednu ulogu u filmu Bokser prvo je koketirala sa Kirkom Daglasom, a zatim se obratila publici rečima: „Kad sam pre dve godina  posmatrala Kejt Vinslet, izgledalo je tako jebeno lako.“ Odmah se zatim i izvinila svima koji su se osetili neprijatno.

Kristijan Bejl je napravio pošalicu na ovo i na svoju koleginicu koja mu je igrala majku u filmu  Bokser i rekao u svom obraćanju: „Ja neću upotrebiti ovu reč na j...“

Gvinet u Kelvin Klajnovoj haljini

Ni modno nije bilo naročito zanimljivo. Previše belog, srebrnog i bež. Ipak izdvojile su se one koje ove godine nisu bile nominovane: Skarlet Johanson u predivnoj ljubičastoj Dolče&Gabana čipkastoj haljini, Gvinet Paltrou u srebrnoj Kelvin Klein, Helen Miror i  možda najlepša Kamila Alves, partnerka Metju Mekonahija.

Trka nrdova za Oskar

Nrd je heroj našeg doba. On je genijalan, zbunjen i stvara svet koji funkcioniše po njegovim pravilima.  On je revolucionar 21. veka. Sa filmovima Društvena mreža i Početak, nrd je u centru ovogodišnje dodele Oskara.

Nrd je revolucija. Njegove ideje su u stvari pokušaji prevrata. Njegovi izumi su napadi. Njegova snaga sastoji se u tome da iz sopstvene karakterne deformacije oblikuje našu stvarnost. Oskar je ove godine naročito zainteresovan za  sudbine nrdova: Marka Cukenberga, koji se ipak za razliku od junaka iz grčkih tragedija ponovo izdiže iz mreže u koju se sam upleo. Cukenberg je zaista takav kakvim ga Finčer predstavlja i Džesi Ajzenberg igra. Usamljeni tvorac bledog lica, kovrdžave kose i slabe brade. On je stvorio ono što Marks i Engels nisu: NOVI SVET!

I jedna potpuno drugačija vrsta nrda u Kristofer Nolanovom filmu Početak. Leonardo Di Kaprio igra savršenog varalicu, on koristi ideju kao sredstvo, ali ne zna tačno kakav je ishod, odnosno kako ideja funkcioniše u stvarnosti. Nolan uzima ovu ključnu igru i stvara iz toga privatni sudoku.

U Početku je ključna zastrašujuća moć ideje. Kako nastaje? Kako dolazi do nas? To je centralno pitanje današnje katastrofalne svesti, koja traži izlaz iz stvarnosti  u promenama. Finčer pokazuje ovu ideju sveta ili svet ideja kao ubedljivu dramu usamljenog uma. Dok Nolan kao krađu usamljenog srca.

Nolan koristi ideje idući duboko u nesvesno. Kao Frojd za početnike.Početak  je  triler u ideji 21. veka, jer ipak misli o nečemu što se zove unutrašnji život.  Što čini film u osnovi romantičnim, ali ukupno gomilom nebuloza. Nolan želi da zbuni.

Finčer želi da objasni. On pokazuje 21. vek u svom nastanku. Kako tehnika zamenjuje ili jeste život. Kako se slučajnost i sudbina prepliću. Kako našu svakodnevnicu i odnos sa drugim ljudima  određuje jedan nedruštveni dečak sa talentom za kompjutere. Finčerov film je najpametnija izjava o ovom svetu. Finčer ništa ne procenjuje, samo prikazuje.

Ali on verovatno neće dobiti Oskara. Suviše je hladan, previše tačan i premalo melodramatičan za ovu nagradu. Radije će baciti statuu britanskoj kraljevskoj drami, koja je daleko od naše svakodnevnice, negde u 20. veku. Ali i ovde se radi o jednom mucavcu, oštećenom belcu, koji takođe pripada grupi nrdova. Na sve strane anti-heroji!