Tor

Stručnjak za Šekspira može da napravi i akciju.  Zahvaljujući režiji Kenet Brane, ekranizacija stripa Tor je postala karakterna drama pod kosmičkom 3D kulisom. Glumačka postava balansira između Haudrauf spektakla i junačkog epa.

I on  ponovo ima svoj nastup. Sten Li, tvorac Marvelovog univerzuma, je  sarađivao  na skoro svakoj ekranizaciji, pa i na ovoj. Ovog puta ima i malu ulogu. Igra farmera koji svojim pik-apom pokušava da oslobodi čekić Mjelnir iz stena.

„Može li?“, pita on razdragano iz kabine. Ne može.

Ali pošlo mu je za rukom nešto drugo i osamdesetdevetogodišnji Sten Li trebalo bi da je više nego zadovoljan. Sa Torom počinje čitav niz superherojskih filmova. Slede: Eks Meni (First Klass) u junu, Kapetan Amerika (First Avenger) u julu i za 2012. su najavljeni novi Ajron Men i Betmen iz konkurentske kuće Di Si.

I da se vratimo na Tora i na mesto gde je zaglavljen čekić, negde u pustinji Novog Meksika u Midgardu, kako se zove zemlja po nordijskoj legendi. Na to mesto je prognan kraljevski sin Tor iz mitskog Asgarda da bi iskalio svoj bes. Bog groma, plavobradi džin (s radošću ga igra australijanac Kris Hemsvort) je bespotrebno izazvao rat protiv Boga mraza i on se, poražen nekoliko decenija ranije od Torovog oca Odina( Entoni Hopkins),  sad sveti.

 Nordijska saga i Marvel bajka autora Tora Majkla Strakcinskog pretvorena u scenario. Solidna priča. Pomalo suluda. Tako je to kad Kenet Brana želi da napravi od super herojske priče  brzu, jarku interpretaciju Henrija V. I Tor prvo mora da dobije rat i osvoji devojku iz srednje klase pa da se vrati na presto.

Kenet Brani je ovo prvi akcioni film, i pokazao je dobar osećaj za dinamiku. Ali ono što nedostaje je malo prljavštine. U scenama borbe Brana pokazuje previše emocionalnosti, teatralnosti i dramskih pauza. U carstu očekujemo lobanje, konkubine, prasetinu, a Branin Asgard je više futuristički, pompezan, sterilan kao aerodromski terminal. Verovatno prljavština lošije izgleda u 3D formatu.

Od sjajnog stripa, poslušnog prema fanovima i tržištu ne može da ispadne dobra scenska drama. Preglumljavanje i patos dovodi glumce do karikatura, naročito je u tome uspešan Entoni Hopkins. Zemljanka Natali Portman je dobra, kao i Kris Hemsvort u nijansiranoj igri između kraljevića i rok zvezde.

Winter's Bone - kristal met, kantri muzika i lov na veverice

  Winter's Bone govori o  tinejdžerki koja se bori za život. Maestralna oda zaboravljenom delu Amerike i sjajna gluma mlade zvezde Dženifer Lorens.  Od završetka građanskog rata stvarana je  jedna te ista slika o izgubljenim južnim delovima Amerike, koji ne mogu ni politički ni ekonomski da se oporave. Siromaštvo ovih delova koje datira od tih vremena jedino je bogatstvo njihove istorije. Tako da tragički folklor Juga stalno inspiriše umetnike i njegov eho nalazi se u kantri muzici kao i u delirijumskoj prozi Vilijama Foknera.

Sa potpunim pravom hvaljeno ostvarenje rađeno po još boljoj knjizi Danijela  Vudrelsa ponavlja tradiciju ali  uspeva da donese i nešto  uzbudljivo novo. Bez previše muke da dočara klišeizirane predele, režiserka Debra Granik smešta film u abrazivnu stvarnost  Ozark planine na obali Misurija i predstavlja nam jedinstvenu, prkosnu heroinu: sedamnaestogodišnju Ri Doli koja je hronično zagledana u prošlost, a očajnički se bori za Sad i Ovde.

Da nema pikapa, televizora i plastičkih igračaka radnja  bi se mogla smestiti u vreme Velike depresije. Ri sama brine o  psihički bolesnoj mami, koja vegetira u trošnoj kući i vaspitava i brine o bratu i sestri. Svakodnevne lekcije za šestogodišnju Ešli i dvanaestogodišnjeg Sonija su u rasponu od jednostavnog spelovanja do korišćenja puške za lov. Njena logika je dobra: za budućnost sa one strane šume potrebno je obrazovanje, a za život u nedođiji preživljavanje.

Ovu svakodnevnicu prekida šerif  lošim vestima: njihov otac, osuđen zbog zloupotrebe droga nije se pojavio na sudu. Sud preti da će da im oduzme kuću i Ri kreće u potragu za ocem. Sukobljava se sa komšijama koji ne samo što su dalji rođaci nego su i oni umešani u proizvodnju kristalnog meta.

Winter's Bone bez muke ukršta kvazi dokumentaristički opis rituala i pravila podlačenog sveta sa dramskim elementima trilera nenapuštajući perspektivu mlade protagonistkinje.  Neverovatna je lakoća sa kojom i za Oskar nominovano glumačko otkriće  Dženifer  Lorens nosi ovaj film. Bez zapadanja u melodramske manire može se lako videti tinejdžerska tuga skrivena iza oklopa tvrdoglavosti i pragmatizma.

Winter's Bone ne dozvoljava osuđivački pogled na odnose. Film nije ni sociološka studija niti etnografski projekat, on je potpuno usresređen na svoje likove. Debra Granik prikazivanjem autentičnih lokacija i statista koji tu  i žive  pokazuje respekt prema realnosti.

Sjajna je i uloga Džon Hoksa, koji igra  nepredvidivog  tirdropa. Scene bojažljivog zbližavanja usamljenika i njegove rođake su najpoetičniji delovi filma.  I zvuk bendža koji podseća na nepovratno juče, ali ovog puta predstavlja nadu u novo, nepoznato sutra.