Dobri, loši - Skinsi

I dok  u Srbiji prave serije za tinejdžere koje gledaju samo mame i babe, i veruju da se ništa nije promenilo od njihove mladosti, i da se klinci i dalje drže za ruke, piju sokiće i vole da idu u školu, Britanci su napravili surovo realnu seriju Skins.

Divlji seks, apatični roditelji i koncert Napalm Deatha: britanska serija Skins o tinejdžerima između euforije i depresije je najuzbudljivija serija o tinejdžerima, koju ne gledaju samo tinejdžeri. Od 2007. se Skinsi prikazuju na britanskom kanalu E4. Prva sezona započinje orgijom mobilnim telefonima. Šesnaestogodišnji Toni na skejtu ide kroz Bristol i telefonira ortacima, koji briju noge, sviraju klarinet ili su mamurni: trapavi Sid, zgodna Mišel, religiozni Atvar, homoseksualac Maksi, štreber Džel i  klaber Kris. Šta se dešava sa slatkom Kesi? Nedostupna je, jer je u klinici zbog poremećaja u ishrani. I zašto ih Toni uporno zove? Planira provod u kom će njegov najbolji drug Kris konačno izgubiti nevinost. Tako tipično i tako tinejdžerski bezazleno počinje, al se razvija u pravu dramu, gde svaki lik dobija po epizodu da se predstavi. I u svakoj sezoni su novi likovi.  Tužni ste samo prvih  petnaest minuta i onda počinjete da se vezujete za nove likove.  Ali ne zaboravljate stare. I tako pet sezona.

Divlji ansambl karaktera, brzo pripovedanje, spektar tema i stilova., odlična muzika. 2006. je britanski scenarista Bryan Elsley (The Crow Road) tražio ideju za novu seriju i našao je posmatrajući svog sina i njegove drugare. Serija pokazuje neverovatnu neposrednost u odnosu roditelj-dete. Roditelji nisu više autoriteti, već neodgovorni akteri, koji i ne primećuju stil života svoje dece, jer i sami idu potpuno dezorjentisani kroz život. Jedna scena iz pete sezone to najbolje opisuje. Dok se lepa Mini rano ujutru vraća iz grada, razmazane šminke i u suzama, razočarana u dečka i prijateljicu, sreće na drugom kraju ulice  ženu u party- haljini i bosonogu – to je njena samohrana majka. Ćuteći zajedno odlaze u stan.

Stalno se prave partiji, posećuju noćni klubovi, gutaju ekstaziji, pije alkohol. I to nisu problemi. O tome se ne diskutuje. TO JE STVARNOST. U Americi je naravno uradjen rimejk. Ali su neke scene izmenjene da ne bi bilo reči o dečijoj pornografiji.

Jedna od najosetljivijih i najdirljivijih sezona je druga u kojoj je akcenat na lezbijskoj ljubavnoj priči. Skins  ne štedi svoje junake.  U četvrtoj sezoni glavnog junaka ubija profesor, u drugoj jedan od likova je smrtno bolestan. Melanholija prati sve sezone osim pete koja ima prijateljski pozitivan reboot i likovi su najinfantilniji .

I dok devojčica u osmom razredu  piše u sastavu da je bila sa dva tipa, da je bila pijana i drogirana, dok druga devojčica maltretira učenike prvog razreda. Dok klinac u prvom srednje kaže profesoru puši kurac, i umesto Miloš Obilić – Miloš Bojanić, dok svaki drugi ćalac voli sa čašicom da se druži, u Srbiji prave seriju  poput Pridji bliže.  Tako nije ni izdaleko. Uhvatila sam režisera na TVu kako kaže da se raspitivao kod osnovaca kako žive, rade, druže. Grdno su ga slagali. Loš research.