уторак, 15. новембар 2011.


Neoborivi zakoni u filmskoj produkciji:
Svaki policijski zadatak vodi  najmanje jednom u striptiz bar.


Sve kese iz kupovine sadrže najmanje jedan francuski hleb.
Svako može da prizemi avion.
Karmin, jarko crveni, nikada nije zamrljan i ne skida se čak ni u vodi. 

Ako zatreba municije, uvek  se vadi iz rukava.


Ajfelova kula se vidi sa svakog prozora u Parizu.


Muškarac ni ne trepne dok dobija batine, ali ga boli dok mu žena pokušava zbrinuti ranu.

недеља, 16. октобар 2011.

Lulu sreće Lou Reeda i Metallicu


Lou Reed i najveći metal bend na svetu su se ujedinjili zbog komponovanja avangardno-teatralnog saundtreka za LULU. Njihov cilj je glasio: ispuniti rok muziku intelektualnim sadržajima koji su već odomaćeni u filmovima i romanima. Bez sumnje su to ovim albumom i uspeli. A slušaocima se ovo čini  više nego teško za slušanje.


.
Osnovni tenor je tipično Reedov. Inspiraciju je našao u delu Franka Wedekinda, nemačkog dramskog pisca sa početka 20. veka, koji je svojim delima Erdgeist i Büchse der Pandora izazivao mnogo pažnje i društvenih reakcija. Glavni lik je Lulu, mlada žena čije je seksualne strasti Wedekind bez ustezanja sočno opisao da bi da kraju bila žtrva Džeka Trboseka. Kombinacija sirovog krvoprolića i tubornog seksa poslužila je kao osnova za deset pesama, koje je Reed nekada  u SADu komponovao za pozorište. Sada je to osveženo Metallicom,  prvobitnom snagom i improvizacijom.



Pri slušanju se stiče sledeći utisak: besan čovek preglasno priča  o neprijateljskom gruvu koji nikako da se završi jer niko nema petlju da kaže muzičarima kada je kraj. Ko se ne osloni na koncept, tekstovi će mu zvučati prilično banalno: Spermless like a girl, viče Reed konstantno održavajući frustraciju i u Cheat on me baca rime koje deluju vrlo amaterski: I have a passionate heart, It can tear us apart.



Neophodnu porciju slobode daju neobuzdani džemovi Metalike, fidbek orgije i inkluzivni vrišteći tonovi. Menjaju se od Sabbath Drönena(The View, Dragon) preko intenzivnog muddy treš metala do dvadesetminutnog  landž kraja (Junior Jack). Ovakvo finale bi moglo da se posmatra kao deo potpuno drugog albuma.  Poslednjih deset minuta je potpuno atonalno.
LULU nije morao da traje devedeset minuta. Ciljna grupa su prvenstveno Reedovi fanovi.  Uživaće u haosu i ceniti intenzivnost koju je unela Metallica. Fanovi Metallice će verovatno ignorisati LULU i i dalje slušati Master of Puppets.

субота, 15. октобар 2011.

luksuz popularnosti - anonimnost



Londonsko putovanje stopama Pink Floyda. Legendarni bend, koga već dugo nema -  ima nov album.
Ispred ulaznih vrata studija Abbey Road  londonskog studija stoji čuvar u uniformi sa detektorom za metal i strogim pogledom.
 Svako ko želi da prođe pored njega, pre nego što stupi u mračne, pomalo memljive prostorije studija, mora da odloži tašnu, telefon i Ipod i da ga od glave do pete provere detektorom kao na aerodromu. Bizarni šou koji sebi samo bend kao što je Pink Floyd može da dopusti. Bend, oko koga je i u ovom veku nadvučen veo tajne i histerije. Trebalo bi impresionirati predstavnike medija iz celog sveta, pokazati im na hiljade neobjavljenih snimaka koji skupljaju prašinu u arhivi, sada restaurirani kao deo  novog izdanja i  predstavljeni na tržištu  kao senzacionalno blago.

Predstavnici Abbey-Roada su u njihovu čast studio 3 nazvali “Dnevna soba Pink Floyda”. Tu se tajno održavao takozvani Listening Session: na tom mestu je bend pre više decenija svirao čuveni album Wish you were here. Odmah pored je studio dva u kom su snimali Beatlesi.
“Redovno smo se sretali na hodniku. Najpre mi pada na pamet  kada sam se jedne večeri ušunjao i zadivljeno osluškivao kako su pripremali pesmu Lovely Rita za album Sgt. Pepper’s”, priča Nik Mason i dodaje kako bi se na njihovim koncertima redovno pojavljivao Paul McCartny.
Mason je sedeo u foajeu preko puta studija tri na istrošenoj sofi, sipao je sebi šoljicu čaja i pratio na TVu prenos nekog teniskog meča sa Vimbldona, što ga čini još interesantnijim, kada po ko zna koji put dajemo informacije o Pink Floydu, bendu čiji je bubnjar bio i u koji je utisnuo svoj trag. “Nije nikada prošlo više od dvadeset i četiri sata, a da se nisam opterićivao grupom”, kaže on smejući se umorno. Šezdesetogodišnji Britanac priča tako strpljivo i prijateljski kao narator  neke bajke. Obučen u dizajniranu jaknu, plavu kariranu košulju i mokasine  nimalo ne izgleda kao rok star. Više kao neki običan lik koji svoj dan provodi u prirodi i ne voli da ga uznemiravaju.  On je jedini koji je od početka do kraja u bendu i uvek je bio najpristupačniji, pa važi za neku vrstu potparola grupe.



Mason, koji inače vreme provodi iznajmljujući i skupljajući oldtajmere, je na kratko dojurio do grada iz svog sela da promoviše trinaesti album Pink Floydovih klasika kao što su The Wall, Dark Side Of The Moon i Wish You Were Here, objavljenih između 1967. i 1994. koji i danas  muzičkoj industriji obezbeđuju milione.
Zašto Pink Floyd  je naslov kampanje koja kreće oko Božića. Zašto ovaj naslov? To Nick Mason baš i ne zna. Začudo sva tri preostala živa člana benda nisu imala ništa protiv. To je izuzetak, jer Pink Floyd ne važi samo za jedan od najuspešnijih bendova, već i za jedan od najnesložnijih. “Vrlo retko smo istog mišljenja i najčešće komuniciramo preko advokata ili u najhitnijim slučajevima mejlom, što smanjuje potencijalne nasilne konflikte”, kaže Mason osmehujući se.


Sredinom šezdesetih startovao je bend koji se već sedamdesetih ubraja u najuspešnije. Pink Floyd je prodao više od dvesta miliona albuma. Svoju finalnu turniju apsolvirali su 1994., poslednji regularni nastup imali su 2005. u okviru Live 8. I  njihova neverovatna popularnost ne jenjava ni dan danas. Oni su prisutni uprkos svim trendovima, hajpovima, krizama na tržištu.  Nijhov bestseler je Dark Side Of The Moon iz 1974., koji se prodao u pedeset miliona primeraka i dalje je na trećem mestu najbolje prodavanih albuma (posle Thrillera  i Back in Black). Statistike kažu da nedeljno preko trideset hiljada ovog albuma pređe preko trgovačkih kasa. A i u onlajn šopu izbor nude  neverovatan izbor. Pored uobičajenih majica, šoljica za kafu, kačketa, u ponudi su i papuče, upaljači, donji veš, markice, loptice, magneti za frižider. Priča se na oni zarađuju više novca od Beatlesa i Rollingstonesa.

Ime Pink Floyd je dragocen brend. Sinonim za muziku koja iznova i iznova utiče na publiku. Etabliranje pametnog koncepta bio je plan pri osnivanju benda studenata arhitekture i umetnosti (Roger Waters, Nick Mason, Rick Wright i Syd Barret) sa upper middle klase na Kembridžu.
Na slobodoumnoj  londonskoj sceni postali su poznati po psihodeliji. Od početka su bili upečatljivi po virtuoznom korišćenju svetlosnih efekata i filmskim projekcijama. „Njihov koncert bi u budućnosti mogao ovako da izgleda: bend dolazi na scenu samo da bi postavio uređaje, kojim će kontrolisati svoje instrumente daljinskim upravljačima i nestaje iza pojačala sa bine, da bi gledali fudbal ili igrali bilijar“, rekao je 1974. britanski novinar Nik Kent kada je davao izveštaj sa njihovog koncerta.


Četiri Britanca su kao pojedinci bili toliko neupadljivi da je na njihovoj prvoj turneji po SADu jedan od saradnika iz izdavačke kuće pitao ko je od njih u bendu. Kako se muzičari nisu pojavljivali na omotima albuma, usavršili su svoju medijsku nevidljivost. Zahvaljujući ovoj anonimnosti bend je preživeo dva ozbiljna povlačenja. Syda Barreta, harizmatičkog prvog šefa benda i tekstopisca je zbog problema sa drogom zamenio  njegov prijatelj Roger Waters. Tada je on preuzeo režiju. On je zaslužan kao autor i strateg za celokupni uspeh benda. I morao je da prizna da je bend i posle njegovog odlaska sredinom osamdesetih bio uspešan. On je hteo da zabrani svojim kolegama da koriste ime benda ali nije uspeo u tome. Napravio je toalet papir sa likom Davida Gilmoura i davao ovakve komentare za prepune nastupe svog bivšeg benda: „Pesme može da izvede svaki idiot uz pomoć moćne rasvete, letećih gumenih prasića i nabudženog zvuka. A publici će očigledno da bude svejedno.“
I bio je u pravu, ako sagledamo neverovatnu popularnost Pink Floyd-tribjuta kao što su Brit Floyd ili The Australian Pink Floyd Show koji pune hale širom sveta.


Na pitanje zašto su ljudi i dalje toliko zainteresovani za muziku Pink Floyda Nick Mason brzo odgovara: „Ko se upusti u našu muziku može da zamišlja šta god želi. Naravno da su i tekstovi važni i Roger je najčešće imao jasnu ideju  kako želi da njom komunicira. Ali već čitavu večnost mi ljudi prenose različite doživljaje pesama. Ludo je što su njihova tumačenja retko slična.“
Dark Side of The Moon je tinejdžerima kao Selindžerov Lovac u raži.  Mnogi poput Muse ili Radiohead, su pokupili ideje od njih.
Nakon početka sa psihodeličnim rokom, sedamdesete su obeležile harmonični zvukovi, meke sintisajzer melodije. Muzika idealna za eskapizam i sanjarenje. 1969.  ljudi širom sveta su na malim ekranima gledali slike sa meseca uz muziku Pink Floyda. Pink Floyd je uvek važio za album bend, za prave umetnike i bili su ravnodušni na pojedinačna izvođenja na radiju. Njihova muzika se mora sagledati kroz čitav album. Ne čudi što su dugo bili nedostupni da se skidaju sa online servisa. Ali njihova izdvačka kuća je imala drugačija očekivanja i spor je rešen sudski.  Mason sleže ramenima na ovo neshvatajući fenomen iTunesa: “Samo tri pesme sa Dark Side of Moon  je moguće preuzeti i mislim da je to strašno. Osnovna ideja naše muzike je potkopana. Naši albumi funkcionišu samo kao komad…Ali tako je!”
Isto tako je prilično spokojno odgovorao i na pitanje u vezi novog reizdanja.
“Ni to nije bila naša ideja, ali izdavač je predložio, mi nismo bili protiv, verovatno zato, jer fizički nosači zvuka više nemaju nikakvu ulogu i ovo je poslednja šansa da se zaradi novac. Zato ja ovde sedim i odgovaram na pitanja.”
Ono što on najviše voli kad je reč o posebnoj popularnosti Pink Floyda je luksuz anonimnosti. Kada je izašao iz studija do svog sportskog automobila da bi se ponovo vratio na svoje seosko imanje, najverovatnije ga niko nije prepoznao. Samo ponekad je razočaran svojom neprimetnošću. Na primer na dugačkim letovima.
 “Uvek se nadam da će me prepoznati na nekom letu, da bi dobio bolji smeštaj. Ali to se nikada nije desilo. Verovatno bi trebalo da napišem Pink Floyd umesto svog imena u pasošu. To bi bilo decentno ali efektno, kao što je i bend.” Nasmejao je i pojačao televizor.


субота, 08. октобар 2011.

Džez jednog neurotičara



Opijanja sa Hemingvejem, parti sa Skotom Ficdžeraldom – tu je još i očaravajuća Pikasova muza. Vudi Alenov novi film “Ponoć u Parizu” se dešava  delimično dvadesetih godina, čuje se naravno džez. Sada je izašao CD posvećen omiljenoj režiserovoj muzici.


Ljubitelji džeza su odmah prepoznali sopran saksofon, koji zvuči poput šalmaja, čak i ako je neko iza njih šuškao kokicama: to mora da je Sidni Behet, crni muzičar iz Nju Orleansa. Behet, koji je  harao u prvoj polovini prošlog veka, živeo je u Parizu i zvuke koje proizvodi mogu se čuti  u novom filmu Vudi Alena “Ponoć u Parizu”. Tu je i jedna Afroamerikanka koja je takođe živela u Parizu: Džozefina Beker peva uz pratnju salonskog orkestra “"La Conga Blicoti".
Muzika savršeno odgovara filmskoj priči. Američki turista se posredstvom vremenske mašine vrati u Paris  dvadesetih i tridesetih godina i sreće svoje idole – Ernesta Hemingveja, Pabla Pikasa, koji su tada na Senu tražili svoju sreću: Pariz je uvek bio grad sanjara.
U isto vreme kad i film izašao je i album sa muzikom iz Vudijevih dvadeset filmova, od Menhetna(1979)  do “Ponoći u Parizu”(2011). Tu su izvođenja Beni Gudmena, Đanga Renarta, Erala Garnera, Bilija Holideja, Djuka Elingtona , Sten Geca i mnogih drugih.
Alen je od detinjstva pasionirani fan džeza. Kao jedanaestogodišnjak je svirao saksofon, zatim prešao na klarinet, koji i danas svira u slobodno vreme. „ Da sam imao više talenta, verovatno bih postao muzičar, a ne režiser.”


Alen naglašava da voli sve stilove, ali svestan je da  pripada manjini koja prednost daje arhaičnim zvukovima iz Nju Orleansa. “Ljubitelji džeza, koji vole Nju Orleans zvuke su u osnovi isto što i fanovi klasike koji se dive gregorijanskim koralima." Ali on nije koristio ove zvuke za muzičko bojenje svog filma. “Ti zvukovi su prezahtevni, oni bi samo odbijali. Za bioskop bolje odgovaraju moderniji zvukovi, naprimer sving”, kaže Alen. Ovom pravcu odgovara većina od trideset i šest kompozicija sa novog albuma. Sving je tema Alenovog filma iz 1999.  "Sweet and Lowdown". Glavni lik je gitarista koji se napija i besramno iskorišćava svoje saradnike. Respekt ima samo prema Đangu Renartu. On svira svoj instrument isto tako dobro, ali kad se Renart nađe u publici, on beži u panici sa bine. Šon Pen je čudesno otelotvorio mačo muzičara. Pojavljuje se i džez gitarista Hauard Alden, a muziku je komponovao Dik Hjumen. U tragikomičnu priču ubačeni su i intervjui sa svedocima sving ere.
Originalna muzika iz ovog filma su izvođenja trubača Bani Berigana. Pod naslovom Karavan, izaći će i dupli CD sa filmskom muzikom.

уторак, 27. септембар 2011.

Pan AM


 Za sve nas koji smo čekali narednu sezonu Mad Mena , ABC je napravila novu seriju.

Posle toliko priče i  publiciteta, da li je vredelo čekati je?

U nedelju je prikazan pilot  serije Pan Am.



Avio kompanija  Pan American World Airways  šesdesetih. Da li će ostati u senci Mad Mena?

Režiju potpisuje Thomas Schlamme (The West Wing), a scenario Jack Orman (E.R.).

Pilot je dosta sapunjičav, Očajne domaćice u avionu, skupi setovi i kičasti dijalozi.

Najbolji deo serije je seksi špijunski podzaplet. I Christina Ricci. Videćemo...



понедељак, 08. август 2011.

super 8




Leto 1979.  Od Ratova zvezda i Spilbergovog  Bliski susreti treće vrste je prošlo dve godine i Romerov  Dawn of the Dead se duboko usadio u američku podsvest.  U gradiću u ruralnom Ohaju grupa klinaca na letnjem raspustu pravi zombi film.  Odrasli o tome nemaju pojma.  Čarls (Riley Griffiths) želi da učestvuje sa svojim filmom na malom festivalu – naoružan samo idejama, scenarijom koji je sam napisao i entuzijazmom svojih prijatelja.

Oni su poslednja generacija nrdova koja raste bez kompjutera. Film je oda super osmici, jedinoj spravici  koju klinci koriste. Šminku, scenografiju, vatromete i ostalo sami prave.  Potpuno aktuelan scenario jer danas su kućni filmovi više nego ikad u modi. I nostalgičan koji ujedinjuje sve što je mitologija detinjstva, odrastanja u provincijalnoj Americi sedamdesetih i osamdesetih.
Super 8 je mnogo više od monstermovija, on je drama o odrastanju i avantura, po ozbiljnosti i maniru između Gunisa, I.T.ja,  Stand by me, Gremlina i Povratka u budućnost. To je logično,  jer iza kamera stoje: kao producent stari majstor  Spilberg i kao režiser i scenarista J.J. Abrams, koji za novu publiku obrađuje stare teme (od Cloverfielda do rimejka Ratova zvezda).
Džo (Joel Courtney), Čarls i njihovi prijatelji  su filmski fanovi, obožavaju horor i žele da prave zombi-film, ali dovitljivi Čarls misli da je dobro da ubace i ljubavnu priču. Ali i zato da bi bio u blizini preslatke Alis ( sjajno je igra Elle Fanning), koja je predmet obožavanja svih dečaka.  Njena pojava je jaka i odsustvo u poslednjoj trećini filma se oseća.
Likovi su kompleksni i jasno postavljeni , što nije tipično za žanr. Ali za žanr tipična kritika tehnokratije  i danas savršeno funkcioniše.
Abrams daje gledaocu nakon savršene ekspozicije,  spor anahron pripovedački ritam za današnji žanrovski film. Čudovišta se samo naziru do samog kraja. Zato je najupečatljivija prva scena u filmu. Kao i u Lostu. Retro stil i spektakularni efekti.   Takođe je uspostavljena odlična dinamina između likova i njihovog ogolićavanja i otkrivanja tajni.  
Abrams završava svoj film ljubavnim pismom amaterskom filmu.  U stvari, ceo film je ljubav i nostalgija.  

петак, 05. август 2011.

PRONAĐEN RANI HIČKOKOV FILM



U vatrostalnom sefu na Novom Zelandu je pronađen prvi film Alfreda Hičkoka. 
Veliki deo najranijih i zaboravljenih radova Alfreda Hičkoka je otkriven na Novom Zelandu. Tri od ukupno šest filmskih traka za Belu senku iz 1923. je stajalo godinama u sefu kako obaveštava jedan novozelandski filmski arhiv.  Hičkok je pisao scenario za ovaj film.  On je napisao scenario i za Ptice, Psiha i Vrtoglavicu.
Trake potiču od kinooperatera Jacka Murtagha. Njegov ujak ih je 1989. predao arhivu.
Američki stručnjaci su ih pronašli dok su tražili stare američke produkcije.
Materijal je dug trideset minuta. Nije kompletan, ali i iz ovoga se može prepoznati stari majstor, kažu stručnjaci. Film bi trebalo da se prikaže dvadeset i drugog septembra na Beverli Hilsu.  Ovo je prava senzacije za sve Hičkokove fanove.  Hičkok je dve godine kasnije počeo i sam da režira.
Bela senka je nemi film, britanska melodrama o dve setre bliznakinje potpuno suprotnih karaktera, koje igra Beti Kompson. Režiser je Grejem Kats je već tada sa zavišću posmatrao talenat mladog Hičkoka.
Na Novom Zelendu su dvadesetih  godina filmovi uvek poslednji prikazivani, pa su filmske trake i ostajale tamo. Njihovi arhivi su vrlo vredni. Tu je pronađena i komedija Uzvodno  Džona Forda iz 1927. 

уторак, 02. август 2011.

elle online makeover

Na Elleovom sajtu http://www.elle.com/ pod hair &beauty pronašla sam savršen program makeovertool http://www.elle.com/Beauty/Virtual-Makeover-Tool. Uploudujete svoju sliku i menjate frizure, boju, isprobavate najrazličitije marke najboljih pudera (Clinique, Revlon, Bobbi Brawn), karmina (Lancome, Laura Mercier, Shiseido), rumenila, senki. Razlikuje se od sličnih programa, jer su palete boja i strukture kozmetike zaista verne. To može olakšati kupovinu ili možete otkriti nove ili doći do proizvoda, nijanse ili boje koji vam više odgovaraju.

evo mojih fotografija, ja sam se igrala, pa je transformacija veća:))



недеља, 31. јул 2011.

Little Miss Fucking Sunshine





S


Karl Veliki Lagerfeld


Kreativnost je kao mišić, mora stalno da se bilduje


Karl Lagerfeld: O čemu ćemo da pričamo?
O bazičnom značenju reči kreativnost.
K.L.: To je lako. Kreativnost  je kao mišić, mora stalno da se bilduje. Mora se stalno biti radoznao. Držati oči širom otvorene. A onda sve to zaboraviti.
Kako to mislite zaboraviti?
K.L.: U suprotnom se stvaraju kopije.
U svakom čoveku se krije delić umrlog Mocarta, reči su Antoana de Sent-Egziperi-ja. Je l on u pravu?
K.L.: Ko je to rekao?
Sent-Egziperi
K.L.: Ne slažem se. Inače mislim da je Mali Princ smešna knjiga za decu. A slave je kao Bibliju. Užas!
A citat?
K.L.: Glupost! Kreativnost ne poseduju svi. Samo pojedini su zaista kreativni. Žao mi je svih onih koji nisu ili misle da jesu. A život je baziran na nejednakostima.

Dakle, sve je pitanje gena? Ili sreće?
K.L.: Da, ali i vaspitanja. Ja sam strogo vaspitan. Bilo mi je mučno kada je trebalo da pričam sa mojom majkom. Rekla bi nemam volje da se bakćem sa šestogodišnjakom i ja sam morao da pričam kao odrastao.
Znači Vi ste postali kreativni da bi dobili pažnju svoje majke?
K.L.: Nego šta! Nikad nije bila nežna. Ona je sjajno svirala violinu, a ja sam hteo da sviram klavir. Jednom prilikom, dok sam vežbao i udario pogrešnu dirku na klavijaturi, prišla mi je i rekla crtaj, to pravi manju buku!
Je l Vaša majka znala već za Vaš talenat ili je to onako rekla?
K.L.: Ja sam se rodio sa olovkom.  Crtao sam otkad znam za sebe.
Kako se mali Karl čini odraslom Karlu?
K.L.: Kako se predstavljam danas, predstavljao sam se i kao dete. Razlikovao sam se od drugih. Mora da sam čitao puno bajki, ali verovao sam da ću da postanem legenda. Danas sarađujem sa najboljima u svojoj oblasti pod savršenim okolnostima. Mislim da je to privilegija.
I kakva je osećaj?

K.L.:  O.K. je. Ja više nigde ne otvaram vrata. Ona se sama otvaraju (smeh). Moja realnost je zaista nerealna. To vrlo inspiriše. Pokušavam da stvorim drugačiju realnost – sa fantazijom obogaćenog prevoda.
Kada imate najbolje ideje?
K.L.: U polusnu.
Pred spavanje ili pred buđenje?


K.L. : Ujutru. Pred spavanje uvek čitam, Deset knjiga istovremeno. One su razbacane po mom krevetu.
I tako ste jednog jutra došli na ideju za light box radnje za frizerski brend Švarckopf?
K.L.: Ja volim kolaže. Kao detetu su mi se dopadali na flašicama šampona. I osim toga, predložio sam im da ponovo proizvode njihov beli puder. Koji ja koristim za svoju kosu.






















субота, 30. јул 2011.

gde je spavao mali Arni? Švarcenegerov muzej


U Austriji, u Talu pored Graca, u rodnoj kući Arnolda Švarcenegera je postavljeno na hiljade eksponata, čak je popravljen i poljski WC. Muzej je otvoren na  Arnijev šesdeset i četvrti rođendan. Muzej je uredio njegov školski drug Urld koji je želeo da na što verniji način predstavi njegovo detinjstvo. Ali postoje eksponati i iz njegovog života u Americi.

















четвртак, 28. јул 2011.


Na Comic Conu  ekipa True Blooda se dobro zabavljala. Pričali su o divljim fanovima, divljoj sezoni i gikovštini. Jedan od članova ekipe je opsednut Vampirskim dnevnicima. Iznenadićete se!
http://www.youtube.com/watch?v=lL49pP1OUWk

http://www.youtube.com/watch?v=gkD-7MF8DGU

Univerzum po Björk




Deset pesama, deset aplikacija, umetničko delo i frizura kao Tina Tarner. Na svom novom albumu ova Islanđanka je proizvela potpuno novi žanr APP POP i pokazala kako se miksuje sve i svašta.
Björk nas je pozvala u Revolution Gallery da bi promovisala svoj novi album. Savršeno odgovara. Prostor  u Muzeju nauke i industrije u Mančesteru  treba da asocira na industrijsku revoluciju.  Ali šta je planirala Björk da nam kaže na ovako revolucionaran način?
Džejms Meri, nrd i lični asistent Björk je u Revolution Gallery novinarima iz celog sveta  objasnio da album Biophilia ima pet aspekata: običan muzički album sa deset pesama, aplikacije za iPad ili iPhone, izveštaje sa muzičko pedagoških seminara, dokumentarni film o čitavom projektu i novi sajt http://bjork.com/.u .
Björk je pevala Oceania na otvaranju olimpijskih igara u fantastičnoj haljini, u Kanu je proglašena za najbolju glumicu za Lars Fon Trirovo ostvarenje  Ples u tami. Na Islandu organizuje proteste protiv fabrika aluminijuma i protiv komercijalizacije prirodnih resursa. I oduvek je imala velike muzičke ambicije, čak i pre 1993. dok je nastupala sa Sugarcrubes.
Sledi - nisu joj strani drugačiji projekti. Ovaj album govori o tome kako vidim ljude i svet oko sebe, rekla je sad već četrdesetpetogodišnja Björk za magazine Wired. Bilo je bolno stvarati ga. Morala sam da pošaljem više od pet stotina hiljada mejlova i da se sastanem sa silnim ljudima.
Veza između muzike, nauke, prirode i tehnike. Teoretičar muzike  Niki Diben sa Šefildskog univerziteta prati pesme iscrpnim esejima. Legendarni Dejvid Atenborou će na muzičkom festivalu u Mančesteru pričati o pesmama.

Skot Snibe izlazi za pult sa svojim iPadom i demonstrira sasvim uvrnut sunčev sistem u kom se pesme pojavljuju kao zvezde. On je među vodećim programerima i nije mogao da ne pokaze svoj ponos što je učestvovao na ovom projektu. Ovaj trenutak je ravan rađanju opere ili kina.


gde stanuju pisci iz senke


Stan u kom stanuje bivši britanski premijer (Brosnan) gde dolazi ghostwriter (McGregor) da piše memoare je delo Walter Knoll Designs i jedan od najfascinantnijih stanova na filmu i uopšte. Staklo, beton i drvo. Siva i crna dominantne sa ogromnim prozorom sa pogledom na okean.  I apstraktno crveno na slikama . Savršeni radni prostor.  Hladno i racionalno,  mistično i opasno. Stan je napravljen za potrebe filma (Albrecht Konrad) .

понедељак, 25. јул 2011.

When I wake up

Mrzim da ustajem rano.
I uvek sam mrzela.
I uvek ću.


Kao  noćnoj ptici, svako otvaranje očiju ujutru je prava borba.  I oduševila sam se kad sam naišla na ove plakate na kojima piše ono što svako jutro pomislim kad se oglasi alarm: još samo pet minuta.





среда, 20. јул 2011.

b for black

Black ‘Horror’ ice-lollie ✝ Ballet bun ✝ Blunt fringe ✝ Black tee ✝ Black boots аnd jeans ✝ Bangles Sοmе days аnd јυѕt lіkе thаt. 
preuzeto sa bloga jedne od mojih omiljenih blogerki  http://kingdomofstyle.typepad.co.uk/my_weblog/2011/07/black-friday.html









уторак, 19. јул 2011.

Hari Poter - poslednja stanica



Konačno je porastao i sve zaboravio? Poslednjim delom filmske franšize Hari Poter završava se  još jedna uspešna priča u pop kulturi. Ali Hari Poter i relikvija smrti – drugi deo samo uslovno predstavlja kraj potermanije. Na internetu će saga i dalje živeti.
„Danas se opraštamo sa Harijem, ali on će i dalje biti sa nama“. Neville Longbottom  je rekao sa rukom na srcu dok je stajao na sred Hogwartsa, škole za veštičarenje i čarobnjaštvo. Oko njega su okupljeni njegovi kompanjoni, kolege, likovi kao što su Hermine Granger, Ron Weasley, Luna Lovegood i profesor Minerva McGonagall. Ovo je jedna od najdramatičniih scena u filmu Hari Poter i relikvija smrti – drugi deo, finalna epizoda franšize o godinama učenja čarobnjaštva.
Nevilleovo lice je izmučeno od borbe protiv zla, porastao je i izdužio se. Jedva da liči na onog okruglastog dečačića prijatnog lica iz prvog dela knjige autorke Joanne K. Rowling Hari Poter i kamen mudrosti. Od tada je prošlo četrnaest godina.

Za ovo vreme Hari Poter je postao zvezda. Danielu Radcliffesu su porasle dlake na grudima, a Ema Watson se slikala za naslovnicu Vogue.
 Romani su prevedeni na šesdeset i devet jezika i dijalekta, čak i na latinski i starogrčki. Širom sveta se prodalo oko četiristo pedeset miliona primeraka.
Sa Poterom dolazi novac i mašinerija sa magijom savršeno funkcioniše. Biznis  obuhvata video igrice, tematske parkove Čarobni svet Hari Potera  u Orlandu, društvene igrice i brojne figurice kao što su čarobni štapići, ili Herminina kristalna kugla. Priča se da niko nije zaradio toliko novca  od pisanja kao Joanne K. Rowling. Samo milion dolara je dobila za autorska prava za prva četiri dela filma. Na osnovu statistika moglo bi da se pretpostavi da deset procenata svetskog stanovništva u isto vreme čita Hari Potera. Čime  to ovaj dečak sa naočarima   fascinira mase? Šta je izazvalo globalnu Potermaniju?


Odgovor bi mogao da glasi: Poter je jedan od nas, potpuno običan, a opet poseban, nevoljeno siroče sa naočarima, kao Pepeljuga odrastao u šupljini ispod stepenica. Izabran sa jedanaest godina. On je lik koji je pristupačan masama, hrabro se bori protiv svojih difuznih strahova, žrtva i junak istovremeno.
Vanrednim vozom beži od  kuće i od tada doživljava čudesne avanture u zamku  Hogwarts.   Tu Hari (Daniel Radcliffe) pronalazi prave drugare Rona (Rupert Grint) i Herminu (Ema Watson). Paralelni svet prepun mističnih stvorenja. Zaboravljen je sumorni svet ljudi, zamenjen je vukodlacima, goblinima i zmajevima, reptilima i hipogrifima.
Sa Hari Poterom je fantastika ponovo oživljena, ali kritičari iznova i iznova ponavljaju da Rowlingova i njeni kanoni nisu nimalo genijalni niti inovativni, već samo uzeti iz Tolkinovih, Dikensovih, Luisovih priča i pomešani u konglomerat  sa večitom borbom između dobra i zla.

Konačni obračun


U poslednjem delu Hari se bori protiv lorda Voldemorta (Ralph Fiennes). Hari, Ron i Hermina moraju da pronađu četiri preostala horkruha, jer je Voldemort u njima sakrio delove duše. U suprotnom preti besmrtnost protivnika i večna vladavina mraka. Na tom putu srećemo i stare poznanike Kobolda Griphooka ili Bellatrix Lestrange (Helena Bonham Carter).
Krajem jula startuje nova fan stranica www.pottermore.com, na kojoj će registrovani korisnici moći da posećuju virtuelnu školu za čarobnjake.  A možda Rowlingova napiše još neki deo. Da ne pričamo puno, jer reči su  najraniji oblik magije.