субота, 08. октобар 2011.

Džez jednog neurotičara



Opijanja sa Hemingvejem, parti sa Skotom Ficdžeraldom – tu je još i očaravajuća Pikasova muza. Vudi Alenov novi film “Ponoć u Parizu” se dešava  delimično dvadesetih godina, čuje se naravno džez. Sada je izašao CD posvećen omiljenoj režiserovoj muzici.


Ljubitelji džeza su odmah prepoznali sopran saksofon, koji zvuči poput šalmaja, čak i ako je neko iza njih šuškao kokicama: to mora da je Sidni Behet, crni muzičar iz Nju Orleansa. Behet, koji je  harao u prvoj polovini prošlog veka, živeo je u Parizu i zvuke koje proizvodi mogu se čuti  u novom filmu Vudi Alena “Ponoć u Parizu”. Tu je i jedna Afroamerikanka koja je takođe živela u Parizu: Džozefina Beker peva uz pratnju salonskog orkestra “"La Conga Blicoti".
Muzika savršeno odgovara filmskoj priči. Američki turista se posredstvom vremenske mašine vrati u Paris  dvadesetih i tridesetih godina i sreće svoje idole – Ernesta Hemingveja, Pabla Pikasa, koji su tada na Senu tražili svoju sreću: Pariz je uvek bio grad sanjara.
U isto vreme kad i film izašao je i album sa muzikom iz Vudijevih dvadeset filmova, od Menhetna(1979)  do “Ponoći u Parizu”(2011). Tu su izvođenja Beni Gudmena, Đanga Renarta, Erala Garnera, Bilija Holideja, Djuka Elingtona , Sten Geca i mnogih drugih.
Alen je od detinjstva pasionirani fan džeza. Kao jedanaestogodišnjak je svirao saksofon, zatim prešao na klarinet, koji i danas svira u slobodno vreme. „ Da sam imao više talenta, verovatno bih postao muzičar, a ne režiser.”


Alen naglašava da voli sve stilove, ali svestan je da  pripada manjini koja prednost daje arhaičnim zvukovima iz Nju Orleansa. “Ljubitelji džeza, koji vole Nju Orleans zvuke su u osnovi isto što i fanovi klasike koji se dive gregorijanskim koralima." Ali on nije koristio ove zvuke za muzičko bojenje svog filma. “Ti zvukovi su prezahtevni, oni bi samo odbijali. Za bioskop bolje odgovaraju moderniji zvukovi, naprimer sving”, kaže Alen. Ovom pravcu odgovara većina od trideset i šest kompozicija sa novog albuma. Sving je tema Alenovog filma iz 1999.  "Sweet and Lowdown". Glavni lik je gitarista koji se napija i besramno iskorišćava svoje saradnike. Respekt ima samo prema Đangu Renartu. On svira svoj instrument isto tako dobro, ali kad se Renart nađe u publici, on beži u panici sa bine. Šon Pen je čudesno otelotvorio mačo muzičara. Pojavljuje se i džez gitarista Hauard Alden, a muziku je komponovao Dik Hjumen. U tragikomičnu priču ubačeni su i intervjui sa svedocima sving ere.
Originalna muzika iz ovog filma su izvođenja trubača Bani Berigana. Pod naslovom Karavan, izaći će i dupli CD sa filmskom muzikom.

Нема коментара:

Постави коментар