Lou Reed i najveći metal bend na svetu su se ujedinjili zbog komponovanja avangardno-teatralnog saundtreka za LULU. Njihov cilj je glasio: ispuniti rok muziku intelektualnim sadržajima koji su već odomaćeni u filmovima i romanima. Bez sumnje su to ovim albumom i uspeli. A slušaocima se ovo čini više nego teško za slušanje.
.
Osnovni tenor je tipično Reedov. Inspiraciju je našao u delu Franka Wedekinda, nemačkog dramskog pisca sa početka 20. veka, koji je svojim delima Erdgeist i Büchse der Pandora izazivao mnogo pažnje i društvenih reakcija. Glavni lik je Lulu, mlada žena čije je seksualne strasti Wedekind bez ustezanja sočno opisao da bi da kraju bila žtrva Džeka Trboseka. Kombinacija sirovog krvoprolića i tubornog seksa poslužila je kao osnova za deset pesama, koje je Reed nekada u SADu komponovao za pozorište. Sada je to osveženo Metallicom, prvobitnom snagom i improvizacijom.
Pri slušanju se stiče sledeći utisak: besan čovek preglasno priča o neprijateljskom gruvu koji nikako da se završi jer niko nema petlju da kaže muzičarima kada je kraj. Ko se ne osloni na koncept, tekstovi će mu zvučati prilično banalno: Spermless like a girl, viče Reed konstantno održavajući frustraciju i u Cheat on me baca rime koje deluju vrlo amaterski: I have a passionate heart, It can tear us apart.
Neophodnu porciju slobode daju neobuzdani džemovi Metalike, fidbek orgije i inkluzivni vrišteći tonovi. Menjaju se od Sabbath Drönena(The View, Dragon) preko intenzivnog muddy treš metala do dvadesetminutnog landž kraja (Junior Jack). Ovakvo finale bi moglo da se posmatra kao deo potpuno drugog albuma. Poslednjih deset minuta je potpuno atonalno.
LULU nije morao da traje devedeset minuta. Ciljna grupa su prvenstveno Reedovi fanovi. Uživaće u haosu i ceniti intenzivnost koju je unela Metallica. Fanovi Metallice će verovatno ignorisati LULU i i dalje slušati Master of Puppets.
Нема коментара:
Постави коментар