Nordijski hladno,
beskompromisno, kompleksno i uzbudljivo napisano. Sirovo, ali srčano. Serija Most. Dansko-švedski
krimi noar. Na mostu koji povezuje Kopenhagen i Malme desio se neobičan zločin.
Priča počinje na Eresundskom mostu (Øresundsbron) koji povezuje Malme i Kopenhagen. Na njemu je pronadjen
leš političarke iz Švedske, ali donji deo tela pripada prostitutki iz Danske.
Dva polu-leša, dve zemlje, dva detektiva koja moraju zajedno da rade.
Posle skandinavskog dizajna,
belo ofarbanih enterijera, bespolnih dečijih priča, iz ovih zemalja nam stižu
najbolji krimići. Posle Valandera, Killinga, Larssona, detektivke Lund dobili
smo još dva kultna lika: Sagu (Sofi Helin) i Martina (Kim Bodnia).
U prvoj sezoni traži se
ubica koji kroz dugo planirana ubistva hoće da pokaže kako se zakon ne odnosi
isto prema svima. Kad nestane političarka, plave sirene trube po čitavom gradu,
kod se ubistvo prostitutke i beskućnika brzo zataška. U medijima ga nazivaju teroristom
koji traga za istinom.
Saga je komična u svojim
postupcima i izjavama. Profesionalna i odgovorna, visprena u svojim
zaključcima, ali s druge strane autistična, bukvalna, bez smisla za humor,
empatije i bilo kakvih emocija. Kao da ima Aspergerov sindrom. Uvek u kožnim
pantalonama ne ume da uteši ženu koja je pita da li će njena ćerka preživeti i u
baru kupi prvog tipa za seks. Lik je nešto između Lizbet Salander i Keri (Claire
Danes iz Homeland).
Martin, sa bradom od tri
dana i strastveni pušač, je otac petoro dece iz tri braka, i kome posle vazektomije
žena kaže da je trudna. Emotivan, spreman i da prekrši zakon u zemlji koja to
ne oprašta, Martin i njegova porodica postaju u poslednjim epizodama jako
značajni. Globalni razlozi masovnog ubice se svode na lične, privatne, što čini
da serija malo opadne u poslednje dve episode.
Iz zemalja gde gotovo da i
nema beskućnika (jedna od detektivki to i kaže: “Zašto nam ih diraju, ionako ih
imamo premalo”), gde nije bilo ni adekvatnih zakona za masovne ubice, iz
zemalja gde su svi stilizovani i kvarcovani
stižu nam najbolje krimi serije. Moja prijateljica, koja je pokušala da živi u
Norveškoj, posle tragičnog događaja i Brejvikovih napada, rekla je da je to ne čudi. “Tamo sam se osećala stalno
kao u Twin Peaksu”.
Jasno je da je svetli
svet Skandinavije samo projekcija. I da je realnost da najgori mogući način prevazišla
fikciju. Verovatno jer je projekcija bila previše lepa.
Нема коментара:
Постави коментар