Film Vajmarske republike - od Kaligarija do Hitlera

Nemačka dvadesetih je bila moderna i mlada. Berlin kao vodeća metropola puna suprotnosti bila je mesto koje je fasciniralo čitav svet. „Ovaj tajni Berlin je mesto sećanja i refleksija."

                                

Kinematografija je dvadesetih godina još uvek bila mlada umetnost, a Nemačka je bila njen centar. Nikada posle toga Nemački film nije bio toliko dobar. Nemoguće je pričati o horor filmu, a ne pomenuti nemački ekspresionizam i romantizam, strašnu senku vampira u Murnaovom Nosferatu dok se približava sledećoj žrtvi ili ogromnu figuru Emila Janinga kao Mefista u Murnauovom Faustu, dok baca mračan pogled preko ramena. Nemoguće je pričati o neo noaru, filmovima naučne fantastike, diviti se Istrebljivaču, a ne reći da je sve počeo Fric Lang u Metropolisu, u futurističkom podzemlju. Nemoguće je pričati o prelepim ženama, a ne pomenuti Marlenu Ditrih ili njene zgodne noge dok peva na bini noćnog kluba u Plavom anđelu Jozefa fon Šternberga. A mnogo pre Godara u stilu nove stvarnosti nastao je Ljudi u podne. Ne smem da ne pomenem sjajna književna dela iz ove epohe koja su dosta kasnije ekranizovana, a koja su sinonim za epohu: Erih Kestnerov Fabijan i Alfred Deblinov Berlin Aleksandarplac. Upravo ovi romani i filmovi su me inspirisali da se vratim u epohu i istražim  film Vajmarske republike u potpunosti. Takođe serija Berlin Vavilon koja već svojim nazivom asocira na tužan kraj i mnoga lica Vajmarke republike kao i knjiga Iris Berlina, putopisni esej Miloša Crnjanskog upravo iz ovog perioda u kom on kaže: „Pola Nemačke je takva da bi se o njoj mogli pisati samo romani, a druga pola takva da je može prikazati samo film..." 

nastaviće se...