Godzila je dete atomske bombe

Fanovima japanskih filmova sa čudovištima su sasvim poznate slike aktuelnih događaja – zemljotresi, cunamiji, atomski reaktori. To su slike koje je japanska filmska industrija iznova i iznova obrađivala. Motivi japanskih filmova sedamdesetih bili su: uništeni gradovi, ribarska sela, eksplozije rezervoara nafte. Priroda je poput Godzile.

U Fukušimi je rođen tvorac najpoznatijeg čudovišta: Godzile. Tsuburaya je od 1954. do 1969. je režirao te brojne filmove za čiju produkciju i specijalne efekte je zaslužna Toho produkcijska kuća. Njegov film Godzila je inspirisan događajem  od 1. marta 1954. Sjedinjene Američke Države su sprovodile nuklearnu probu na Maršalskim Ostrvima.  Eksplozija na ostrvu Bikini je bila 750 puta jača od bombi koje su pogodile Hirošimu i Nagasaki. Oblak dima je odlutao na pučinu i prekrio brod i dvadeset-tročlanu posadu. Prvi simptomi su bili mučnina, glavobolja, zamor očiju. Zatim je nekolicini lice postalo tamno. Šest članova posade je umrlo od raka, a na hiljade Japanaca obolelo ili umrlo, jer su jeli zagađenu ribu.

Da li su filmovi sa čudovištima neka vrsta popularne terapije protiv straha od nuklearne opasnosti? Tsuburayaov asistent i naslednik Teruyoshi Nakano, koga su zbog specijalnih efekata zvali g-din. Eksplozija rekao je u jednom intervjuu: „Japan je jedina zemlja na koju je bačena atomska bomba. Čudovišta su deca atomskih bombi. Za Japance su čudovišta vrlo realistična stvorenja.“

Sredinom šesdesetih strah od nuklearke se smanjuje, ali se povećava strah od prirodnih katastrofa i Godzilu zamenjuju Kaiju čudovišta.

Čudovišta su odraz socialno-političke situacije Japana. I za razliku od monstruma iz američkih filmova, čudovište iz japanskog filma nikad neće biti ubijeno na kraju. Da bi smo razumeli strpljenje i mir ovog naroda i nakon trenutne katastrofe, trebalo bi pogledati i ove filmove.

Kynodontas ili realityshow Josefa Fritzla

“In our family portrait, we look pretty happy
Let’s play pretend, let’s act like it comes naturally”

Ako niste znali da su mačke najveći neprijatelji ljudi, da su zombiji ustvari žuti cvetovi, a ženski polni organ klavijatura, onda obavezno pogledajte grčki film Kynodontas (Očnjak). Mnogo toga se promenilo od Platonove idealne države.

Shotgun is a beautiful white bird.

 Kynodontas je poput realiti šoua Josefa Fritzla, priča o porodici u kojoj otac svoje troje dece i ženu drži zatvorene u ogromnom dvorištu koje izgleda poput najlepšeg nacionalnog parka.

You know what dad does when he finds out that I licked your keyboard?

Ništa bolesnije ni originalnije nisam gledala u skorije vreme.  Obuhvata sve što i recimo Bela traka, Američka lepota, Niko ne zna (Nobody knows), Castle of Purity, ili Tweneynine Palms samo još morbidnije, klaustofobičnije, ciničnije i  vrlo zabavno.  Satira, drama sa elementima komedije ala Lars Von Trirovih Idiota.

 Bazen i kuća su jedini svet za koji znaju tri tinejdžera, dve devojke i mladić. Oni su zatvoreni bez ikakvog kontakta sa spoljnim svetom, a roditelji ih na taj pervezno bolestan  način  štite od negativnih spoljnih uticaja. Poput Fritza, samo još dalje ide otac stvarajući i izmišljajući potpuno novi svet. Neverland, sa malo drugačijim bajkama, zapravo jedinim istinama za tinejdžere: deda im je Frenk Sinatra, mačke najveći neprijatelji, vagina klavijatura, a  kuća sme napustiti tek kad ispadne očnjak. Naravno da ova informacija kao i sve koje prodru iz realnog sveta unese nemir u very happy family...

A cunt is a large lamp. Example. The cunt switched off and then the room got all dark.

iPad2

U petak na subotu je u Americi počela prodaja iPada2. Ponovo su se stvorili redovi ispred apple prodavnica. Najveći fanovi su bili već u sredu ispred prodavnice na Petoj aveniji, a mesto u redu se prodavalo i za 900 dolara. U Evropi  prodaja počinje 25. marta. Za najjeftiniji model treba izdvojiti 360 evra, a za najskuplji 829 evra. Novi je 33% tanji od svog prethodnika (0, 88 centimetara), a ekran  mu je 24 cm.

Nije umro mali bog, nije umro no se ućutao

Znate li koliko Klint Istvud ima godina? Pogledam moju bakicu i ne verujem: on stvara! U poslednjih deset godina -  deset filmova! I dok sam gledala početak njegovog najnovijeg filma Hereafter koji izgleda kao najbolji film katastrofe, blokbaster, još više sam mu se divila. Ali kako je odmicao nametalo mi se samo jedno pitanje: jel to kraj? Klint Istvud se uplašio smrti?!  Blokbaster sa početka se pretvara u dramu-  a la francusku.  I sastoji se iz tri priče, snimane na tri lokacije (ako izuzmemo Tajland i onozemaljski svet) koje se ukrštaju tek na samom kraju filma ali imaju zajedničku temu: kontakt sa smrću. Za razliku od dva lika koji ga na neki način jure, treći ga ne želi.

Met Dejmon je medijum iz San Franciska, poseduje moć uspostavljanja veze sa mrtvima. Želi da prekine usamljenost i  stalno prisustvo smrti u njegovom životu. Jer uvek kad poželi nešto sa nekom ženom – mrtvi se ispreče. On ne odlazi u Ksavijerovu školi za obdarene niti mu ubrizgavaju injekciju, niti želi da tako zarađuje novac - odlazi na časove kuvanja i tamo upoznaje svoju ljubav. Met Dejmon svojom glumom ovde najviše podseća na Vil Hantinga, ali je uloga potpuno drugačija od svega što je radio.

Francuskinji Mari (igra je predivna Cécile De France)  jedva preživljen cunami u Tajlandu i iskustvo sa smrću potpuno menja do tada savršen pariski život. Ova priča je na francuskom i gledala sam je  bez titla. Ne znam da li ga je Istvud planirao, ali nije potreban – savršeno  su jasne njene emocije. Po senzibilitetu ova priča me je  podsetila na jednu od priča iz Pasijeg života – onu sa manekenkom koja gubi nogu.

Treća priča govori o dečaku iz Londona koji je u nesreći izgubio brata blizanca i želi kontakt sa njim. Ali vrata sudbine ga sprečavaju u tome.

Nema više političkog, nema više ljutitog, nema više borbenog  Klinta. Samo ljubav i jako izražena konzervativna poruka: tri glavna lika iako su svuda tražila mir, kod stručnjaka, magova i na internetu nalaze ga na sajmu knjiga. Ali nepoznanicu, strah i neminovnost onozemaljskog sveta nažalost Hereafter ne umanjuje. Onozemaljski domaćini su i ovde senke koje sa nestrpljenjem čekaju nove mrtve.

U jednom intervjuu Klint je rekao da je trinaest puta igrao mrtvaca na filmu i da nikada nije želeo da pogleda te filmove čak i da se zbog njih kaje. Teško je pogledati smrti u oči... 

 I kritike kažu da je ovo jedan od najslabijih Klintonovih filmova. A ja se nadam da nije umro mali Bog....no se ućutao.

Pogled, grudi i pištolj

Zbog njenih oblina svi su zaboravljali da ona nije samo prsata zvezda već mala revolucionarka. Džejn Rasel je uticala na današnje superžene iz šou biznisa kao ni jedna druga zvezda seks simbol.

Avioni i ženska tela. Za prosečno muško čeljade obe stvari su često jedno te isto.

Legendarni su pokušaji milijardera, filmskih magova, pilota iz hobija i dokazanog sociopate Hauarda Hjuza koji je i otkrio Džejn Rasel da  konstruišu grudnjak, koji će njeno poprsje na pravi način učiniti efektnim na platnu. Grudnjak koji će istaći grudi, ali i neprimetan za posmatrača.

Hjuz nije bio samo veliko dete Holivuda - bio je i kontrolfrik. Dok je radio nacrte steznika za film  Odmetnik crtao je po telu Raselove kao po nekom materijalu. Priče koje su kružile oko stvaranja holivudskih heroina velikog kalibra govore o tome, da su one dobrovoljno učestvovale u tome.  Ipak nije bilo tako jednostavno.

Hjuzu je pošlo za rukom da na svoju muzu skrene pažnju pre nego što je iko i video njen prvi film. Na posterima i promotivnim fotografijama za film bila je sa pištoljem u ruci i raskopčanoj  bluzi. Oružje, pogled i grudi su agresivno gledali u posmatrača. Pokazalo se da Raselova nije pasivna, ili bar u ovoj pozi nije pasivna.  Čuvari morala su odmah bili zgroženi i tri godine je film Odmetnik bio cenzurisan, a ona u centru pažnje. Jedan od brojnih sudija, koji je radio na ovom slučaju došao je do sledećih, često citiranih reči: „Grudi se prožimaju u ovom filmu kao oluja preko predela. Ima ih svuda.“

Od tada, glumica je bila magnet za bioskopske kase, ali atraktivnih ponuda baš i nije bilo. Neki od njenih najboljih filmova su ipak komedije: Muškarci više vole plavuše, gde sa melanholijom posmatra svu su sirotu momčad koja joj je udvara i nezaboravni Paleface.

U ponedeljak je Džejn Rasel umrla u osamdeset devetoj godini u svojoj kući u Kaliforniji. I veliku tajnu ipak nije odnela sa sobom u grob. Na pitanje kako joj danas izgleda legendarni brushalter Hauarda Hjuza, odgovorila je: „Užasno!“ I na snimanju Odmetnika ga ipak nije nosila.