Fanovima japanskih filmova sa čudovištima su sasvim poznate slike aktuelnih događaja – zemljotresi, cunamiji, atomski reaktori. To su slike koje je japanska filmska industrija iznova i iznova obrađivala. Motivi japanskih filmova sedamdesetih bili su: uništeni gradovi, ribarska sela, eksplozije rezervoara nafte. Priroda je poput Godzile.
U Fukušimi je rođen tvorac najpoznatijeg čudovišta: Godzile. Tsuburaya je od 1954. do 1969. je režirao te brojne filmove za čiju produkciju i specijalne efekte je zaslužna Toho produkcijska kuća. Njegov film Godzila je inspirisan događajem od 1. marta 1954. Sjedinjene Američke Države su sprovodile nuklearnu probu na Maršalskim Ostrvima. Eksplozija na ostrvu Bikini je bila 750 puta jača od bombi koje su pogodile Hirošimu i Nagasaki. Oblak dima je odlutao na pučinu i prekrio brod i dvadeset-tročlanu posadu. Prvi simptomi su bili mučnina, glavobolja, zamor očiju. Zatim je nekolicini lice postalo tamno. Šest članova posade je umrlo od raka, a na hiljade Japanaca obolelo ili umrlo, jer su jeli zagađenu ribu.
Da li su filmovi sa čudovištima neka vrsta popularne terapije protiv straha od nuklearne opasnosti? Tsuburayaov asistent i naslednik Teruyoshi Nakano, koga su zbog specijalnih efekata zvali g-din. Eksplozija rekao je u jednom intervjuu: „Japan je jedina zemlja na koju je bačena atomska bomba. Čudovišta su deca atomskih bombi. Za Japance su čudovišta vrlo realistična stvorenja.“
Sredinom šesdesetih strah od nuklearke se smanjuje, ali se povećava strah od prirodnih katastrofa i Godzilu zamenjuju Kaiju čudovišta.
Čudovišta su odraz socialno-političke situacije Japana. I za razliku od monstruma iz američkih filmova, čudovište iz japanskog filma nikad neće biti ubijeno na kraju. Da bi smo razumeli strpljenje i mir ovog naroda i nakon trenutne katastrofe, trebalo bi pogledati i ove filmove.
Нема коментара:
Постави коментар