Director's Cut - intervju sa Kejt Buš

Legende stvaraju polako – ipak Kejt Buš je trebalo samo pet godina za novi album. Perfekcionista u svom poslu , u Intervju za Spiegel priča zašto joj se njene stare ploče više ne dopadaju i zašto pljuje po Ipodu.

Pre Vašeg pretposlednjeg albuma "Aerial" napravili ste pauzu od dvanaest godina. Do izlaska Vašeg novog albuma "Director's Cut"  smo čekali samo pet godina. Smem li da Vas pitam zašto ste požurili?

Kejt Buš: Ha! Brzo je nešto sasvim drugo, svesna sam. Ali mereno vremenom Kejt Buš, to je zaista brzo.

Vi ste verovatno jedna od žena u pop muzici koja ne zavisi ni od koga, ali ne pomaže li ponekad deadline? Da li i previše slobode iscrpljujuće?

K.B.: Verovali ili ne, ja sebi uvek naredim da moram biti brza. Moja glava je puna rokova. Ali uvek nešto iskrsne. Kreativnost ne može da se predvidi, ona se razvija na svoju ruku.

Niste zadovoljni starim radovima?

K.B.:  Iskeno ne. Najradije bih sve ponovo radila. Ali mislim da je to normalno. Jer umetnik nikada u potnunosti nije srećan. Svaki čovek poželi da promeni već uradjeno. Jeste li Vi zadovoljni svim tekstovima koje ste napisali?

Ne.

K.B.:  Vidite!

A slušate li stare ploče?

K.B.:  O, Bože, ne. Ili tačnije, vrlo retko.

Jeste li zato za "Director's Cut" ponovo prepevali stare albume “Crvene cipele” i “Senzualni svet”?

K.B.: Distanca od dvadeset godina menja pogled na rad. Imala sam osećaj da te pesme mogu više i drugačije, da postanu nove pesme. Album Crvene cipele mi je uvek bio problematičan. I sada kad smo prepevali te pesme, posmatram album kao potpuno nov.

Originalna verzija pesme “Senzualni svet” bazira se na jednom tekstu Džejmsa Džojsa. Morali ste da napišete sopstveni, jer njegovi naslednici nisu odobrili prava na korišćenje. Jeste li se razočarali?

K.B.: Da, ali bili su u pravu.  Oduvek pokušavaju da zaštite jedan od najlepših tekstova. Moj tekst je bio ok, ali ja ne mogu biti Džojs. Nešto kasnije sam ih ponovo pitala, i dali su mi zeleno svetlo. Bila sam van sebe od sreće.

Znate li da Vas puno hip-hop muzičara, poput  2Paca i Wu-tang Clana ili Dr. Dre zaista poštuju ili su Vas poštovali?

K.B.: Da, znam i ne mogu ništa da kažem sem da je to vrlo iznenadjujuće i istovremeno sjajno.

Da li ste u mladosti imali neku alternativu za muziku?

K.B.: Da, više njih. Dugo sam sanjala o tome da studiram psihologiju. Izazovan posao. Da tako mlada nisam postala dobra u muzici, sigurno bih imala alternativu.

Je l bilo naporno potvrditi se tako mlad u muzičkoj industriji?

K.B.: Bilo je, i još uvek je. Brutalan posao i za muškarce.

Doživljavate li sebe kao deo industrije?

K.B.: Samo uslovno. Ja sam u srećnoj poziciji da imam sopstveni studio kod kuće i da mogu sama, bez uznemiravanja da pravim muziku.

Koliko je za Vas danas važan komercijalni uspeh?

K.B.: Ne toliko nevažan koliko Vi verovatno mislite. Na velikom tržištu kakvo je SAD, ja sam outsajder. Osim toga ploče se sve manje kupuju. Album kao forma gubi na značaju. A ja nisam samostalna umetnica, već se baziram na albume.

Zašto albumi više ništa ne znače?

K.B.: Ljude mrzi da idu u radnje i kupuju ih. Jadno. Danas se albumi sastoje od jedne, dve pesme i puno nekog promo materijala. Ali moram prihvatiti da se muzika sluša na I podima.

Imate li Ipod?
K.B.: Ne! Zvuk je užasan!

Dugo ste se uzdržavali od digitalne kulture.  Vaš prethodni album  na početku nije imao ništa digitalno, a kasnije je kompletno bio takav.

K.B.: Potpuno glupo, zar ne? Drugi deo sam želela da prezentujem kompletno digitalno,  jer sam ga zamislila kao konceptualni album, koji će ljudi od početka do kraja da vide kao celinu.

Koliko je važno imati kontrolu nad onim što radite?

K.B.: Meni je to najvažnije.  U idealnom slučaju ploča treba da je oslobođena kompromisa. Ja ih prihvatam samo do određene granice.

U Engleskoj je prošle godine izašla vrlo detaljna biografija "Under The Ivy", za  koju Vi niste dali autorska prava. Koliko Vas to nervira?

K.B.: Generalno imam problem sa tim da se svaki rad i svaki umetnik seciraju do detalja. Svaki film mora da ima dodatke, u kojima priča režiser, dokumentaciju, objašnjen svaki trik, izdebatovanu svaku scenu, objašnjenu svaku postavku kamere. Ne volim to. Volim iluzije. Mađioničar ne objašnjava tako je izveo trik. I u tome je magija.

Da li je internet kao medij koji uništava sve tajne Vaš neprijatelj?
B: Ne! Mislim da je to sjajan način za sakupljanje informacija.

Jeste li guglovali Vaše ime?

B: Zaista ne! Hvala! Ne! Ne moram sve da znam.

Investirali ste mnogo vremena i novca u video klip za novi singl "Deeper Understanding". Ne mislite da ste protraćili i vreme i novac?

K.B.: Ne volim reč video, jer tako jeftino zvuči. To je mali film koji sam producirala. Pesma  ima svoju priču koja je mogla da se prikaže kao film. Volim film i koristim i taj medij da se izrazim.

Da li Vam je ideal kratki film za Majkl Džeksonovu pesmu Thriller?

K.B.: Ostavio je jak utisak. Majkl je bio majstor vizualizacije muzike. Genije čiji su talenat nažalost neki tek sad videli.

Šta volite više: komedije ili horore?

K.B.: Volim i jedno i drugo.

Imate li u planu dugometražni film?

K.B.: U teoriji: da. Ali to je veliki izazov. I potrebno je puno novca. Moje ploče ne koštaju skoro ništa.

Prepoznaju li Vas u supermarketu?

K.B.: Ne, ljudi zaboravljaju kako izgledam. I u kupovini gotovo nikada ja ne idem.

Koliko ćemo čekati do narednog albuma?

K.B.: Dok ne bude gotov. Radim na tome. Ali imam, kao i uvek, i gomilu drugih stvari.