Drvo života

Novi film Terensa Malika

Veličanstvena megalomanija

Odakle dolazim? Ko sam ja? Šta se dešava posle smrti? Novi film režisera outsajdera, Terensa Malika, bavi se velikim pitanjima za čovečanstvo i u njemu igraju glumci zvezde. Drvo života (The Tree Of Life) je čudesan, apelujući i vizuelno moćan film.

Ako publika na novinarskoj premijeri u Kanu negoduje, to je dobar znak: znači da je film kontraverzan. Ništa nije gore od filma na koji kritičari sležu ramenima. Pohvale ili ravnodušnost ne bi bili ništa manje uvredljivi za Terensa Malika, velikog naivka medju autorima koji je nakon šest godina rada konačno prezentovao svoj peti film. U ponedeljak pre podne nakon  novinarske projekcije sukobljavali su se aplauzi i negodovanja.

Zašto toliko odbijanja? Malikov film koji traje nešto duže od dva sata bavi se ništa manje bitnim pitanjima od najstarijih pitanja za čovečanstva: Odakle dolazim? Šta posle smrti?

Previše megalomanski, elementarne filmske sekvence o poreklu zemlje, univerzuma, prve vrste na zemlji i u vodi ( uključujući i dinosauruse) , poetične kompozicije klasične muzike i drečave boje poslednji put viđene u Kjubrikovoj Odiseji. Sve ovo mora da je uzdrmalo uspavanu publiku tog prepodneva, naviknutu na  socialnu dramu. Zašto bi iko od kastinga sa Bred Pitom i Šon Penom  i režijom outsajdera Malika očekivao prosečnu, poučnu, porodičnu dramu?

Moramo se prepustiti  Malikovom ponovnom traženju koordinatnog sistema ljudske duše, koje je započeo 1973. sa Badlandsom i nastavio sa Days of Heaven, The Thin Red Line i  New Worldom. Šest godina je trajao rad na filmu, menjali su se studiji. Jedino što povezuje ovaj film sa drugim filmovima prikazanih u Kanu je priča jednog  adolescenta. Džek je rođen u jednoj klasičnoj porodici pedesetih godina dvadesetog veka, koju  ni kič slikar Norman Rockwell ne bi mogao bolje da predstavi: kuće postrojene u dugi red, mali teksaški grad, strog otac sa stalnim pridikama ( Brad Pitt, grandiozno) i frizurom kao kod marinaca, majka poput anđela (Jessica Chastain) u finoj cvetnoj haljini, šušaljka u bašti.

Malik je predstavio detinjstvo isključivo iz perspektive deteta. Oživeo je toplinu i važnost majke u prvim godinama života, nemir kad se radja novo dete  i zauzima tron prvorođenog, dominantnost oca. Pored kosmičkih ekskurzija, najbitniji elementi filma: kad Džek (igra ga nadahnuto i prosvećenog pogleda Hunter McCracken) oponašajući oca maltretira svoju braću. Kad i sam počinje da postaje čovek i kad mu se probude prve erotske fantazije prema komšinici, počinje da mrzi oca i iz dve krajnosti, majčine mekoće i očeve strogoće  stvara sopstvenu ličnost.

Kad Džekov brat iz nepoznatih razloga umre u devetoj godini, radnja se premešta u sadašnjost i gledamo odraslog Džeka (Šon Pen).

Na kraju Malik sve svoje likove utešno spaja u jelisejskim vodama vanzemaljskog predela. Jer Malik voli da bude megaloman, ali pritom ne daje odgovore. Pitanja iz ofa su pretenciozna, postavka velikog praska gorda, ceo film lepo snimljen, ali  nažalost zbunjeni reditelj se izgubio postavljajući silna egzistencionalna pitanja. Eto otkud ona silna negodovanja.