Protiv volje Maksa Friša uskoro će biti objavljen njegov treći dnevnik. U njemu se otkrivaju njegove intimne stvari i ogorčenost. Smeli se to objaviti?
Kopija otkucana na pisaćoj mašini, pod naslovom “Nacrti za treći dnevnik”, nađena je među papirima Frišove sekretarice. Izgleda nemoguće da je veliki švajcarski pisac ovo želeo da objavi. Beleške su previše fragmentirane, Friš ih nije dao u arhivu i verovatno je trebalo da budu uništene.
“Kako mi Amerika ide na živce!“
O čemu se radi u dnevniku? Friš je početkom osamdesetih živeo u Njujorku. U fragmentiranim zapisima iz 1982. sav njegov pesimizam i gorčina dolaze do izražaja.
„Kako me nervira ova Amerika“, pisao je, „Amerikanci misle da su najbolja vrsta ljudi, pričati sa njima o identitetu Amerike je uzaludno.“ Kao da je bio zatočen u negativnom vrtlogu što je uticalo i na njegovo pisanje.
Impotencija i alkoholizam
Do izražaja dolaze privatni problem, na primer njegova impotencija:
“Kada muškarac priznaje da je impotentan? Svakodnevno idem u apoteku sa sedam godina starim receptom. Zašto nam ga ne daju jednom za sva vremena? Jer u snovima seksualnost ne izčezava, naprotiv.“
Ili o problemu sa alkoholom:
„Da sam alkoholičar, rekao bih. Više nema koketerije. Alkoholičar sam. Samo mi u bolnici polazi za rukom da budem čist.“
Frišova ironija koja se sreće u ranijim spisima je ovde samo u tragovima. Na jednom mestu opisuje kako mu je u avionu, na nebu iznad Labradora, prišla stjuardesa i tražila autogram od Fridriha Direnmata.
„Mator sam“
Bavi se svojim krajem, stvaralački je vrlo zatvoren. Žali što je objavio knjigu „Plavobradi“: „Šta sam tu napisao? Grimasa, vešta grimasa. Pretposlednja je zaslužila da bude poslednja.“
„Mator sam. Čovek je star, ako ništa više ne oseća kao obavezu, ako nikog na svetu ne optužuje nizašta, i pritom ne mora da bude u invalidskim kolicima ili istrošen.“
Da li objaviti ili ne? Uvek je problematično kad je autor mrtav, a izdavači alavi. Adolf Mušl iznosi kompromisno rešenje: „Tekst je već viđen i ne može večno da se drži pod tepihom. Predlažem da on bude neka vrsta dodatka drugom dnevniku koji takođe sadrži biografske sekvence i da ga na taj način dopuni.“
Нема коментара:
Постави коментар