Devojka sa tetovažom zmaja na Društvenoj mreži - intervju sa Dejvidom Finčerom

Film o fejsbuku je prva drama karaktera američkog režisera Dejvida Finčera. U intervjuu objašnjava zašto je neke scene ponavljao po devedeset puta , šta misli o filmskim blogovima i zašto ne želi da vidi Stig Lašonovu knjigu “Devojka sa tetovažom zmaja” u 3D verziji.

Hajp za Društvenu mrežu je bio veliki, ali podaci o gledanosti u Americi prosečni. Da li priča o nastanku internet fenomena još nije prava stvar za Holivud?

D.F.: Društvena mreža sigurno nije film koji bi Holivud inače producirao. To mi je odmah bilo jasno. Soni je jedva izdvojio 40 miliona dolara.

Što je za jednu veliku produkciju malo...

D.F.: Pritom su se svi koji su učestvovali na filmu odrekli dela zarade. Ali ko kaže da se moraju snimati samo superherojske priče? Pitali smo se samo: “Možemo li napraviti film koji je vredan ove žrtve?” A u to nismo sumnjali.

Odakle takvo samopouzdanje? Imate armiju fanova?

D.F.: Verujte mi, ima puno ljudi koji ne vole filmove Dejvida Finčera. Ključna stvar je scenario Erona Sorkina. Pre tog scenarija nisam obraćao pažnju na Fejsbuk-priče. Likovi su bili pametni, strastveni, intelektualni, kompleksni i scenario ih je suprotstavljao, a njihove perspektive su bile logične. Protivnik Marka Cukenberga misli: “Ispalio si me!” A Mark Cukenberg se izjašnjava:  “Bez mene ne bi ni bilo ovih 50 milijardi dolara , koje hoćeš da podelimo.“ Želeo sam da se gledalac identifikuje sa svakim likom.

Ali Eron Sorkin  je rekao da je scenario zbog savršenih dijaloga pogodan za radio dramu.  Zašto ste onda napravili  film?

D.F.:  Može biti da je to njegovo gledište. Zato što on želi da piše priče koje funkcionišu bez slika. Uvodna scena u kojoj devojka raskida sa Markom bi odlično funkcionisala i na radiju  i razumeli bi šta se događa. Ali videti izraze lica Džesi Ejzenberga i Runi Mare -  gde gledaju, kako merkaju druge, prave distancu - to povećava dejstvo i ubedljivost. Zato mislim da je ovakav tip karakterne drame  dobar i za ekran.

Glumci su neke scene morali da ponavljaju i po 90 puta. Jel to zaista bilo neophodno da biste postigli takav efekat?

D.F.: Kada se u jednom scenariju krije takva emocionalna kompleksnost, onda da. Borio sam se sa mojim glumcima da nađu vreme da bi uspeli. Jer oni su trebali da prenesu i fraktalni prostor na ekran.

Fraktalni prostor?

D.F.: To je prostor između pojedinačnih ideja. U filmu bi trebalo da se vidi kako junaci prelaze sa jedne ideje na drugu.

To zahteva puno sati snimanja. A to je skupo. Kako Vam je to pošlo za rukom sa umanjenim budžetom?

D.F.: Ne razumem zašto se ljudi koncentrišu samo na količinu sredstava. Da smo imali više sredstava, to je opet ludilo. Morali bi da menjamo lokacije, restorane, svetlo. A kad nekom kažeš odigraj ovu jednu i po stranicu još jednom, onda je to jeftinije nego sve drugo.

 Neke Vaše filmove kao Soba panike ili Bendžamin Baton ne sačinjavaju samo glumci, već  i tehničke i vizuelne inovacije.  Kako ste uspeli da ih ipak držite po strani?

D.F.: Sva sredstva koja koristim, pa i tehnologije, su samo tu da bih postigao željene emocije. Gledalac možda nije svestan, ali reaguje na sve – svetlo, kostime, glumce, ton. A ja i muziku, slike, glasove moram tako da orkestriram da izazovu pravu reakciju. Slabo svetlo šalje drugačiju emociju od jakog svetla. Drugačije je ako uperim svetlo na glumca bez šminke. Ne stvaram slike, već emocije. Snimanje filma je alhemija – nije nauka.

To znači da ne možete da kontrolišete  ni efekat Vaših filmova?

D.F.: Potpuno tačno. Ali se ipak trudim da poštujem elemente koji privlače ljude i koji ih odbijaju. Mogu do određene granice da kontrolišem situaciju zahvaljujući informacijama kojima posredujem. Kao što pokazujem da je u nekoj sobi jutro a ne veče, ili da je neko upravo napustio krevet. Za to postoje načini i putevi. Pritom uvek osećam strahopoštovanje prema publici kada prvi put prikazujem film. Iz iskustva znam da je publika vrlo pametna . Ali ipak joj promaknu neki elementi i informacije. Zato nisam želeo probnu projekciju za Društvenu mrežu.

Iako biste već tada mogli videti reakcije.

D.F.: Da, i to bi zauzelo sav prostor na fejsu. Ko šest meseci unazad sluša o filmu, pozitivno, negativno ili neutralno, ne može ga sagledati otvorenog  uma i objektivno. Potpuno je drugačiji osećaj kada se zavesa digne i ti gledaš  film, nezaprljan. Skidam šešir za šefa studija koji je rekao: “Film je takav, kakav je. Nećemo vući prolaznike iz šoping molova na projekciju i moliti ih da napišu reakcije na karti.“ Baš iz ovog razloga su gledaoci bili iznenađeni filmom.

D.F.: Šta će biti sa Devojkom sa tetovažom zmaja, bestselerom Stig Lašona, čiji rimejk upravo pripremate? Očekivanja su već prevelika, smete li proći bez probne projekcije?

D.F.: To ćemo tek da vidimo. Sa Društvenom mrežom smo imali prednost, jer je relativno jeftin. Ali mislim da nam blogovi u kojima ljudi pišu i diskutuju o još nezavršenim filmovima ne čine uslugu. Naprotiv.

Blogeri su se već okomili na Devojku sa tetovažom zmaja. Hoćete li posle neuspeha Osmog putnika 3  da stvorite sopstvenu filmsku franšizu?


D.F.: Trenutno je u planu samo prvi deo, dalje od toga ne razmišljam. Ali priznajem da sam se zainteresovao za ovo, jer su šefovi studija „Soni“ želeli da naprave franšizu za zrelu publiku. I bili su spremni da film pusti svoje evropske korene. Niko nije rekao: „Idi u Sijetl, tamo pada kiša kao u Švedskoj.“ Ovo će biti veliki, zreo film za koji ima publike. I ti počni bez ikakvih ograničenja. Rekao sam: „U redu.“

Znači da su iza Vas vremena kad ste morali da se borite sa studijima?
D.F.: Uvek ima borbe. I previše nivoa kontrole prođe pre nego što neko odobri ček za film. Bendžamin Baton je čekao šest godina da bude snimljen, jer nismo mogli da se dogovorimo oko budžeta.


Jedna od metoda da se skupe prihodi je 3D. Mnogi režiseri, kao i Nolan su skeptični.


D.F.: Ako Nolan nije video treći deo svoje franšize u 3D, sigurno ima svoje razloge. Ali nema sumnje da to omogućuje jednom filmu poput Avatara da u potpunosti zaronite u njegov svet. Jer je on dobro urađen. Loša 3D je vrlo uznemiravajuća.
Da li ste Vi zainteresovani za ovo sredstvo?


D.F.: Da, želim da uradim film u 3D, ali ne bih ekranizovao neki bedan scenario samo zarad toga.


A ako Sony bude želeo Devojku sa tetovažom zmaja u 3D?


D.F.: Mislim da to ne ide uz ovu priču. „Milenijum“ priče stavljaju ljude na pozicije iz kojih bi najranije pobegli. Kakva publika bi želela film o incestu u 3D?