уторак, 04. јануар 2011.

Povratak Šerloka Holmsa

U enigmatskom i virtuoznom romanu Majkla Šejbona  Konačno rešenje najpoznatiji detektiv svih vremena se pojavljuje kao starac za vreme Drugog svetskog rata.
Nezaboravno veče miholjskog leta 1889. Agent iz Kalifornije je došao u London da pokupi interesantne spise dva prominentna autora za svoj magazin. Oskar Vajld je isporučio  Sliku Dorijana Greja,  Artur Konan Dojl koji je dve godine pre toga ustrojio izuzetnu detektivsku figuru prepunu samopouzdanja (Poov Dupin je za njega „podređeni“) bio je spreman da napiše još priča o ovom detektivu.
Dojl i Vajld su dobro razumeli jedan drugog: susret takozvane visoke i popularne literature, high i low, klasične i trivijalne. Ali i Dojlove priče su vrlo klasične na svoj način: one su ga proslavile širom sveta, iako ih je i sam pisac  gotovo sa prezirom posmatrao kao nebitna dela, a isticao svoje istorijske romane.
Od svih likova u literaturi, Šerlok je iznova i iznova. Mnogi pisci nastavljaju da pišu ovu sagu. Samo pomenuta priča Holmsovog  asistenta Džinovski pacov sa Sumatre je mnogo puta doživela uobličavanja.  Svi ovi literarni pokušaji su sledili logiku pomešati sve i svašta kao u svetu bogova kasne antike.
Holms se bori protiv marsovca u Šerlok Holmsovom ratu svetova (H.G. Vels) ili se pojavljuje sa Zigmudom Frojdom u Beču (Nikolas Majer, Sedmoprocetno rešenje) i  Šerlokov susret sa Džek Trbosekom koji pokazuje da su vrlo slični (Majkl Dibdin: Poslednja priča o Šerloku Holmsu).
Ono što je Malkl Šejbon učinio u svom krimiću prevazilazi sva očekivanja žanra, svu žanrovsku  ušuškanost, i namiguje postojećim trikovima. Uspeo je da napravi ozbiljan roman i da šarm trivijalne forme literarno uobliči. Kako je to već i uradio, ali na drugi način u svom romanu o stripu  za koji je dobio Pulicerovu nagradu -  Čudesne  avanture Kavalijera i Kleja.
Veliki detektiv, senilno star, živi na seoskom imanju, izolovan, i gaji pčele. Za vreme Drugog svetskog rata iz svoje kuće ugleda dečaka kako ide prugom.  Kako se ispostavi,  devetogodišnji dečak je pobegao iz Nemačke i zbog svih ratnih užasa prestao je da govori. Oko ovog dečaka i njegovog papagaja događaju se čudne, čak smrtonosne stvari.
Nije novina da Holms dobija slučaj  u Drugom svetskom ratu. Neumorni žanrovski producent, pomenut na početku članka, pronašao je 1941. priču jednog naci-komadanta: odbegli agent pada padobranom pred kuću starog Holmsa. Ali Šejbon piše o susretu Holmsa sa užasima Drugog svetskog rata i implicitno sa užasima u koncentracionim logorima. Rekviziti za priću već postoje, ali je perspektiva drugačija: monstruozni 20. vek iz perspektive nevinog 19. veka. Holms je još jednom imao sreće sa nerado prihvaćenim slučajem, ali on zna da je star, ali ne zbog njegove fizičke slabosti  već zato što mu je savremeni svet potpuno stran. Junak je definisan bolovima u zglobovima i nerazumevanjem današnjeg sveta, i bolnim saznanjem koje donosi budući.
Centralna tajna u romanu su šifre koje izgovara papagaj. Šta bi trebalo da znače ove šifre? Jel reč o političkoj špijunaži ili o računima švajcarske banke? Rešenje je duboko ironično. Ali priča se sve u svemu dobro odvija, slučaj se razrešava. Nacisti će (kao što mi znamo) izgubiti rat. Ali na primeru starog detektiva čini se da smo i mi sve izgubili. Jer ne živimo u 19. veku.
Šejbonov originalni naslov je teško prevesti. U njemu je sadržan varvarsko birokratski užas Endlosunga (Konačnog rešenja) i Holmsova oštroumnost. Šejbonov naslov oslanja se i na Dojlovu čuvenu priču The final Problem (Konačni problem), u kojoj Šerlok umire. Ali ne zadugo, jer je publika bila toliko ljuta i tužna i zahtevala od Dojla da ga oživi.
Šerlokova magija i aura su neiscrpne. One se prenose i na autore. Džulijan Barns je objavio sjajan roman Artur i Džordž. U njemu je pisao o istorijskom događaju iz 1903., u koji je Dojl bio i sam uključen. Pošto je zbog svojih priča o Šerloku važio za vrlo oštroumnog čoveka želeo je da dokaže nevinost jednog pravedno osuđenog autsajdera po imenu Džordž Edalji. Ali to je kao što su pokazali i Šejbon i Barns, to je komplikovanije nego što je mislio.
Magija čistog razuma i dalje deluje. Snaga Šejbonove briljantne fikcije leži u oživljavanju Šerloka – senilnog, krhkog, jedinstvenog.

Нема коментара:

Постави коментар